Život na ledu L125 deo

 

Život na ledu L125 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Subota, 25. juni 1983. godine.

S. B. K. – ludačka brigada . Hitler’s Children (nastavak)

Doktor Huber je u međuvremenu odbio zahteve Univerziteta da radi na naučnom polju. On je informisao rektora da ’SPK nema nikakvih razloga da priprema naučne prezentacije svojih pogleda i akcija, jer je njih već u punom smislu legitimisala praksa.’ Međutim ipak jula 1970. oni su izdali jedan manifest pod naslovom ’Naučna reprezentacija’. Deo ovog dokumenta glasi:

’Socijalistički bolesnički kolektiv mora zato da ima za cilj povraćanje te bolesti koja se pretvara u kapital od strane vladajuće klase, koja sa svoje strane producira bolest i kapital, tako da bolesni kapital kapitalističke bolesti nestane i kapitalistička upotreba i prikrivanje procesa dođe do kraja ili krene u suprotnom pravcu. 

Pokret u suprotnom pravcu neki stranom rečju zovu revolucijom. Radnički krugovi Socijalističkog bolesničkog kolektiva imaju između ostalog zadatak - dalje jačanje teoretskih temelja za ciljeve Socijalističkog bolesničkog kolektiva. Prvi put na Hajdelberškom univerzitetu postignuto je jedinstvo istraživanja i učenja.’

Ti Radni krugovi su se sastojali od sledećih: Radni krug dijalektike, Radni krug marksizma, Radni krug seksualnosti, edukacije i religije, a zatim Radni krug eksploziva, koga je vodila dr Huberova žena Ursula Huber, Radni krug radio transmisija, Radni krug fotografije, i Radni krug džudo-karate. 

Poslovi ovih Radnih krugova bili su da se prave eksplozivi, kod radio transmisija da se konstruišu prijemnici i sluša policijski radio ili da se transmiteri prave i ometaju policijski radio, da se fotografišu zgrade, vozila i personal hajdelberške policije, a kod džudo-karate da se postane ekspert u tim tehnikama. 

Radni krug radio transmisije postigao je uspeh kada je Ursula Huber uspela da instalira prislušne uređaje u senatskoj sobi Univerziteta. Međutim taj uređaj je bio ubrzo pronađen, stavljen u električni prekidač. Kvalificirani uspeh postigao je Radni krug eksploziva.

Ursula Huber i drugi članovi, uključujući i imena koja su kasnije postala vrlo poznata, kao što su Karmen Rol i Sigfrid Hauzner, stali su da prave trinitrotol u laboratoriji Univerzitetskog instituta za fiziologiju sredinom decembra 1970. Oni su bili kadri da produciraju jedino vrlo sitne količine. 

Poslednjeg dana te godine dva druga člana su eksplodirali malu, laboratorijski napravljenu, bombu putem daljinske kontrole u jednom delu šume blizu Odenvalda. Oni su napravili fotografiju te eksplozije.

Idućeg dana Socijalistički bolesnički kolektiv je proslavio Novu godinu u pokušaju da podmetne vatru pod državnu Psihijatrijsku kliniku u Vizlohu blizu Hajdelberga. U produžetku svih ovih aktivnosti grupa je producirala jedan mimografski pamflet koji je distribuirala javnosti. Ona je zvala te pamflete Bolesničkim infosima. Bolesnički infos,“ valjda informacija, „broj 1 koja je izašla sredinom 1970. proklamirala je:

’Drugovi, ne može biti nijedan terapeutski akt koji najpre nije jasno i jedinstveno pokazivao da je revolucionarni akt. Za to već postoje kriterijumi koje ćemo mi i dalje unapređivati. Pomaže samo ono što služi borbi radnika. Sistem nas je napravio bolesnim, zadajmo smrtni udarac bolesnom sistemu.’

Nedopustivost jedne terapeutske mere koja prethodno ne bi jasno i nedvosmisleno pokazivala da je revolucionarna, pokazala se kao blokirajuća za izvesne koji su tražili pomoć dr Hubera. Jedan hajdelberški par koji je poslao svoju mentalno bolesnu ćerku njemu na tretman, vraćena im je dve nedelje nakon toga s objašnjenjem da nije napravila nikakav značajan politički progres.

Informacija broj 47 indicirala je da je SBK našao svoj politički, emocionalni dom. On je se poetski izražavao ovim sloganom: ’Maler-Majnhof-Bader, to je naš kadar.’ Sigfrid Hauzner, Karmen Rol, Margit Šiler i Klaus Jundke bili su neki od onih pacijenata koji su na naturalističku scenu doneli neke specijalne ciljeve: violentni napad na društvo u nameri da izleče svoje lične mentalne teškoće.

Septembra 1970. finansiranje SBK od strane Univerziteta u Hajdelbergu trebalo je da prestane kako je bilo dogovoreno sa dr Huberom, ali u stvari Univerzitet je nastavio da podupire organizaciju daleko nakon tog ugovorenog datuma ne iz svog normalnog fonda nego iz specijalnog fonda za dobročinstva. Nekoliko članova ove organizacije su se istakli svojim radom čak i pre nego što je došlo do stvaranja Bader-Majnhof grupacije.

Sredinom februara 1971. godine jedna Radna partija organizacije koja je uključivala Sigfrid Hauznera pokušala je sebe da tretira na taj način što bi podmetnula bombu u specijalni voz predsednika Federalne Republike. Voz je prošao kroz Hajdelberg bezbedno zato što je Karmen Rol stigla suviše kasno sa bombom koja je bila kućne izrade. (...)“

Priča o ovoj ludačkoj brigadi mogla bi postati neuporediva komedija. Komedija, naravno, s nešto krvi.