Život na ledu L128 deo

 

Život na ledu L128 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Utorak, 28. juni 1983. godine.

Nevidljiva kola za gubilište.

Govoreći o Robespjeru Keri Brahfogel (Carrz Brachvogel) u knjizi o Robespjeru, izdanje „Nolit“ na strani 149. kaže:

„(...) I ponovo se postavlja pitanje: Kako je bilo moguće da tako po krvi gazi čovek koji nije mogao da vidi krv? I ponovo glasi odgovor, ma koliko on zvučao neverovatno: on nije znao šta  s t v a r n o  znače njegove terorističke zapovesti! 

Riouffe priča, istina ne o njemu, već o Lacroix (koji je pogubljen zajedno s Dantonom) kako je bio iznenađen i duboko potresen onim što je video u Conciergerie i kad je čuo za toliko broj pohapšenih žena. I kad ga je neko zapitao: 

’Zar nikad niste sreli gubilišna kola koja su vam morala pokazati da je Pariz postao ljudska klanica?’ Lacroix je odgovorio: ’Nikada nisam video gubilišna kola’. (...)“

Da li sada posle ovog možemo više verovati ljudima koji su suđeni u Nirnbergu, da li smemo da im verujemo, da li smemo da verujemo bilo kome koji pod takvim okolnostima kaže, da nije znao šta se uistini zbiva samo zato što nije video posledice svojih uputstava, ideja, govora ili naredbi? 

Zar prva dužnost onih koji naredbu izdaju nije u tome da kontrolišu njihovo izvođenje i da po njihovim posledicama kontrolišu vlastite ideje?

I kako sada u tom svetlu smemo primiti izjave Đilasove i njegovih najbližih saradnika u vreme Informbiroa, da nisu znali šta se događa na Golom otoku? 

Ako zaista nisu znali, ako to nije znao Robespier, Lakroa, ako to nisu znali ljudi u doku nirnberškom, ako to nije znao Đilas, Ranković, Tito, onda je njihovo neznanje, njihov nemar, njihova ravnodušnost, njihov prezir prema ljudima stravičniji od svakog pristanka koji bi na ono što se zbiva dali. 

Ali kada u godini Robespierovog pada 9. Termidora, odmah po onom slavnom cirkusu, ili bogosluženju Velikome biću na Marsovom polju, na kome se nije znalo da li je to Veliko biće – Bog ili sam Nepodmitljivi, kad tada u Konventu koji se peni od besa Kolo d’Erbua (Collot d’Herbois) ne daje reč Robespieru, a ovaj mu dovikuje: 

„Predsedniče bande ubica, daj mi reč ili mi odmah kaži da hoćeš da me ubiješ!“ Nepodmitljivi pokazuje da je svestan svega što je učinio, da zna šta ga čeka, i da je to što ga čeka upravo ono što je on drugima naneo. Da li iz toga treba izvlačiti zaključak o svesti i svih drugih ovde spomenutih i nespomenutih velikih despota i o posledicama njihovih ideja?