Život na ledu L146 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Ponedeljak, 11. juli 1983.
godine.
Sloboda ili benzin
Jugoslovenska
kriza uslova privređivanja ili duha. Retko kada je od početka te tzv. krize ili
kako komunisti vole da kažu – složene situacije, retko kada je dolazio neko iz
Beograda, a da ovu situaciju nije nazvao, između ostalog, uz sve lamentiranje
još i ponižavajućom.
Kad god sam
pokušavao i dok sam bio u Beogradu da toj krizi, bar u pogledu njenog uticaja
na način života tamo, dam neke proporcije i ukažem na to da uprkos svemu sada
se živi, bar najveći broj ludi u krugu u kome se ja krećem,
bolje, nego što
se živelo ranije i da sve te neprilike tehničke prirode sa kojima se ljudi
suočavaju u Beogradu, tu i tamo nedostatak svetla, ovde nedostatak benzina,
tamo nedostatak šećera ili ulja, u poređenju sa onim kroz šta smo mi prošli
1945. do kasnih 1950-tih godina, nije zapravo ništa
i da je
trivijalno, da su te sve nestašice u stvari i sve te tegobe – trivijalne, čak i
uzimajući u obzir to da čovek ima pravo da posle toliko godina posle rata takvu
krizu i takvo stanje ne očekuje.
Dakle,
uzimajući u obzir i takvu jednu primedbu, uvek su mi kazali: „Tebi je lako. Ti
ne živiš ovde. Ti ne znaš.“ Međutim ja sam znao. Ja ako sad ne živim ovde, ja
sam živeo onda kada je znatno bilo teže živeti.
Ali onda,
tada, kada sam ja ovde živeo, a mislim na period od 1945. godine, pa do početka
ili sredine 1950-tih, onda nama nije nedostajao šećer, nije nedostajao benzin,
nije nedostajalo ništa od ovih potreba koje danas ljudima nedostaju.
Mi nismo
imali slobode i ona nam je jedina trebala. Bojim se da danas ljudi čak i kada
bi slobodu dobili, tražili bi pored nje i povrh nje još i nešto više benzina.
Ili još jedna teža pretpostavka. Ako bi ih pitali šta bi rađe – slobodu ili
benzin, bojim se da bi se dobar deo opredelio za benzin.
No comments:
Post a Comment