Život na ledu L166 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Subota, 6. avgust 1983.
godine.
„Vlast“. (Komentari
memoara Milovana Đilasa. III deo)
Na strani 20. povodom zaduženja Andreje Hebranga stanjem u
čitavoj jugoslovenskoj privredi, Đilas kaže da je:
„(...)
Hebrang doista bio sklon izučavanju ekonomije i veoma dobro poznavao
marksističku ekonomsku teoriju. Ukupno uzev, više nego dovoljno za ideološke i
praktične potrebe. (...)“
Ja bih rekao
da ova rečenica treba da glasi – ukupno uzev više nego dovoljno za ideološke,
ali ne i praktične potrebe. Da sam u pravu vidi se odmah nešto kasnije na istoj
strani kada Đilas kaže:
„(...) Problem našeg, pa i Hebrangovog nerealizma je – tako
ja danas vidim – mnogo dublji: marksistička ekonomska teorija, makoliko
istorijski i ideološki značajna, ne samo što je neupotrebljiva u stvarnom,
ekonomskom životu, nego njeno primenjivanje može da izazove samo zbrku i
nepredvidive teškoće. (...)“
Na strani 21 Đilas kaže:
„(...) Istina je da je u kraljevskoj Jugoslaviji 75%
stanovništva živelo na selu, da se školovalo 44,6% dece i da je industrijska
proizvodnja činila 26,8% nacionalnog dohotka.
Ali je istina
i to da severni delovi Jugoslavije (Slovenija, severna Hrvatska i Vojvodina)
nisu bili mnogo ispod evropskog proseka i da su bili već prošli industrijsku
revoluciju. (...)“
Pitam se nije li naša situacija pre 1941. godine u pogledu
perspektive industrijskog razvoja bila onakva kakva je bila ruska pre nego što
je taj razvoj bio prekinut boljševičkom revolucijom.
No comments:
Post a Comment