Život na ledu L167 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Subota, 6. avgust 1983.
godine.
„Vlast“. (Komentari
memoara Milovana Đilasa. III deo)
Na strani 22. Đilas kaže:
„(...) Tako su se uporedo s prinudnim dobrovoljnim
brigadama,“
moja napomena – koje su se
regrutovale od seljaka, zarobljenika, zatvorenika, građana, koji su bili
osuđeni na gubitak nacionalne časti, itd,
„stvarale i doista
dobrovoljne, oduševljene omladinske brigade za radove na ključnim saobraćajnim
objektima. Najveća omladinska akcija je bila, već u 1945. godini, izgradnja
pruge Brčko-Banovići, (...).“
Ne znam da li Đilas misli na isključivo 1945, 1946. godinu,
jer na 1948. godinu ne može misliti. Ja sam tada bio na pruzi Šamac-Sarajevo i
mogu garantovati da sem nekoliko skojevaca u mom razredu, VIII dakle razredu,
niko nije išao na prugu dobrovoljno, niko osim mene.
To se može
dokazati time što su skojevci iz vlastitih razloga hteli da uvaže moje navodno
fizičke slabosti, međutim, ja sam svakako hteo da idem i da pokažem da moje
neprijateljstvo prema vlastima, režimu i društvenom poretku ni najmanje me ne
može sprečiti da učestvujem u tzv. izgradnji zemlje.
Organizacija
Savez demokratske omladine Jugoslavije, uzgred budi rečeno, stvorena je na
pruzi od spajanja nezavisnih antikomunističkih grupa koje smo vodili ja i
Jeremić.
Povodom rezervi koje je Grol zajedno sa svojim saradnicima
izrazio u privremenoj Narodnoj skupštini pri pretresu Zakona o izboru za
Konstituantu, Đilas govori o napadima na njega, pa pominje i Dragoljuba
Jovanovića. Kaže na strani 24.:
„(...) Grola je napao i Dragoljub Jovanović, levi
zemljoradnik, sa svojih i frontovskih pozicija, ali solidarišući se s
komunistima. (...)“
Ja lično ne
mogu verovati da već tada
Dragoljub Jovanović nije pretpostavljao da će i on ubrzo doći u sukob s komunistima,
i da taj sukob već nije bio začet u pretpostavkama našeg političkog života
toliko duboko, da jedan takav iskusan političar kao što je bio Dragoljub
Jovanović, morao je da ovaj sukob očekuje.
Ipak on
napada Grola, svog prirodnog saveznika i stavlja se na stranu komunista. Vrlo
interesantno da se kao neka šema u političkom životu kome tendiraju komunisti
javlja formula po kojoj oni koji najžešće nekoga napadaju, ubrzo i sami bivaju
napadnuti.
Na strani 26
Đilas govori o pretresu Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države u
Narodnoj skupštini i kaže:
„(...)
Povodom zakona o krivičnim delima protiv naroda i države istupao sam i ja. I
napao Grola relativno (podvukao B. P. u knjizi, prim. prir.) blago: ne
shvata promene.“
Voleo bih da
pročitam taj govor i da vidim šta Đilas podrazumeva pod „relativnom blagošću“.
No comments:
Post a Comment