Život na ledu L176 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Subota, 27. avgust 1983. godine.
„Vlast“. (Komentari
memoara Milovana Đilasa, V nastavak.) nastavak
Na strani 37.
Đilas kaže:
„(...) Kazne
iz najvažnijih suđenja Ranković je predlagao Politbirou, odnosno vodećoj
četvorki: Tito, Kardelj, Ranković i ja. Nikada nije bilo veće diskusije.
Predlozi su najčešće primani na znanje, ali svak je mogao napraviti primedbu.
Najveći,
ogroman broj presuda je na sličan način tretiran u republičkim i lokalnim
vođstvima. Nad njima je savezna bezbednost imala uvid i kontrolu, ali nije
neposredno odlučivala. (...)“
Ovo je
očigledna protivurečnost. S jedne strane se tvrdi da je presude predlagao,
dakle praktično donosio, a sud je bio samo transmisija, Ranković zajedno sa
Titom, Kardeljom i Đilasom.
Zatim se kaže
da je isti postupak bio kod republičkih i lokalnih sudova, odnosno vođstva,
koja su dakle predlagala, odnosno stvarno donosila na lokalnom nivou te
presude, a sud je bio samo transmisija, a onda se najedanput kaže da nad tim
presudama savezna bezbednost je imala samo uvid i kontrolu, ali nije neposredno
odlučivala.
Time se
savršeno dobro kaže, čitavim ovim citatom, da je savezna bezbednost odlučivala
zapravo, a zatim kontrolisala donošenje presude, da bi ono bilo u skladu sa
njenom odlukom.
No comments:
Post a Comment