Život na ledu L182 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Subota, 10. septembar 1983.
godine.
Usamljenost
U
usamljenosti biće se naše kondenzuje. Njegova specifična težina postaje veća i
njegovo samoosećanje intenzivnije. Usamljenost je vrsta suda za fermentaciju
ličnosti. Bez nje nemoguće je stvarno sazrevanje i premda sazremo van nje u
mreži mnogostrukih odnosa i iskustava.
Samoća kao
najdublje iskustvo omogućuje da se sva ta druga iskustva pretvore u delotvornu
funkciju. Ali pravi život, ta funkcija u stvari koja se konstituiše u samoći,
vredi jedino ako je vratimo tamo odakle smo je uzeli. Iz stvarnosti preko
samoće opet u stvarnost.
Čovek je deo
univerzuma, a njegova usamljenost je onaj deo univerzuma koji pripada samo
njemu, ne da bi samo njegov ostao, već da bi se zajedničkom univerzumu vratio
kao naš udeo u njemu. Refleksija je i čin i delo, lice su i naličje onog istog,
jednog istog, našeg učešća u tom univerzumu.
Zanemariti
ili čak potpuno se lišiti jednog od njih, znači živeti tek posle života.
No comments:
Post a Comment