Život na ledu L183 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Nedelja, 11. septembar 1983.
godine
„Vlast“. (Komentari
na memoare Milovana Đilasa, VI deo, nastavak.)
Na strani 39.
Đilas kaže:
„(...)
Obračun Partije s Krležom – u tom obračunu sam i ja bio jedan od učesnika –
imao je ogroman značaj za obe strane. Uticaj Krležin na levici, a pogotovo u
partiji, bezmalo je dokrajčen, a partija je time dovršila svoju boljševizaciju,
odnosno svoju unutarnju, duhovnu pripremu za buduću revolucionarnu ulogu.
Razlaz sa
Krležom je – kako ga ja vidim – razlaz na pitanju revolucije. Sve drugo je
sporedno i nevažno. (...)“
Iz ovoga
nedvojbeno proizilazi da Đilas smatra, odnosno podrazumeva se da smatra, kako
partija ne bi dovršila uspešno svoju pripremu za buduću revolucionarnu ulogu,
da se
prethodno nije obračunala sa Krležom, sa njegovim revizionizmom i sa njegovim
intelektualnim otporom onakvoj vrsti partije i organizaciji koja je, kako
proizilazi iz ovoga navoda, jedina mogla da uspešno povede radničku klasu u
osvajanju vlasti.
Pošto se
Đilas nijednog trenutka ovde ne distancira od svoje uloge koju je imao u
obračunu sa Krležom, jasno je, da on i sada smatra da je taj obračun bio
neophodan, da bi partija spremno dočekala, odnosno preuzela misiju koja joj je
bila namenjena.
A ako je to
jedinstvo partije preduslov njene spremnosti da uđe u revoluciju i da u njoj
pobedi, onda i obračun s Krležom predstavlja nešto što je partija morala
obaviti, čak i prema naknadnom Đilasovom sudu.
Sada, kada je
Đilas daleko od svojih ranijih ideoloških zabluda, on nije daleko od načina na
koji je razmišljao onda kada se sa Krležom obračunavao.
Na strani 43
Đilas navodi jedan interesantan podatak što ga je čuo od Krleže.
„(....) Od
njega sam čuo,“ kaže Đilas, „na primer, da su Banovci i Kordunaši iz jedinica
bana Jelačića, kada su 1848. godine ušli u Beč, izbacivali po muzejima fetuse
iz alkohola, jer u gradu nisu mogli naći drugog pića. (...)“
No comments:
Post a Comment