Život na ledu L 208 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Petak, 7. oktobar 1983. godine.
X nastavak komentara memoara
Đilasovih u knjizi „Vlast“ (nastavak II)
Čak ni sada posle toliko vlastitog iskustva i navodne duboke duhovne promene, neće Đilas da prizna ništa što bi na izvestan način smanjilo, odnosno dezavuisalo njegove romantične predstave o vlastitoj revolucionarnoj prošlosti,
pa kada je i ona
već dovedena u sumnju nakupljenim
iskustvima sa vlasti, taj jugoslovenski narod ili bar jedan njegov deo o kome
ne govori Đilas kako bi trebalo govoriti, nije pristao uz jugoslovenske
komuniste, on je bio i protiv ruskih komunista.
Đilas o istorijskim tekovinama govori ne kao o tekovinama partije, nego kao o tekovinama čitavog naroda čija je većina bila protivu komunista i učestvovala protivu komunista u građanskom ratu.
Kad bi Đilasova fraza bila istorijski
opravdana i ispravna, kad bi se zasnivala na faktima onda te istorijske
tekovine, proistekle iz borbe partije za vlast, pripadala bi zaista narodu i
narod ne bi imao razloga za svoj antikomunizam, koji danas dolazi sve više do
izražaja uprkos moralnom preobratu, uprkos 40 godina moralne kasapnice koja je
u Jugoslaviji izvedena.
Jugoslovenski
građanin nije imao dilema – to je tačno, ali zato što je u ovom sporu gledao
mogućnost za jedno slobodnije društvo u kome komunisti ne bi imali vlast. Nije
u tom oduševljenju s kojim je prihvaćen sukob sa Sovjetskim Savezom bilo ničega
nagonskog, nego jasne svesti da je to šansa da se narod oslobodi komunista.
No comments:
Post a Comment