Život na ledu L 208 deo

 

Život na ledu L 208 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Petak, 7. oktobar 1983. godine.

X nastavak komentara memoara Đilasovih u knjizi „Vlast“ (nastavak II)

Čak ni sada posle toliko vlastitog iskustva i navodne duboke duhovne promene, neće Đilas da prizna ništa što bi na izvestan način smanjilo, odnosno dezavuisalo njegove romantične predstave o vlastitoj revolucionarnoj prošlosti, 

pa kada je i ona već dovedena u sumnju  nakupljenim iskustvima sa vlasti, taj jugoslovenski narod ili bar jedan njegov deo o kome ne govori Đilas kako bi trebalo govoriti, nije pristao uz jugoslovenske komuniste, on je bio i protiv ruskih komunista.

Đilas o istorijskim tekovinama govori ne kao o tekovinama partije, nego kao o tekovinama čitavog naroda čija je većina bila protivu komunista i učestvovala protivu komunista u građanskom ratu. 

Kad bi Đilasova fraza bila istorijski opravdana i ispravna, kad bi se zasnivala na faktima onda te istorijske tekovine, proistekle iz borbe partije za vlast, pripadala bi zaista narodu i narod ne bi imao razloga za svoj antikomunizam, koji danas dolazi sve više do izražaja uprkos moralnom preobratu, uprkos 40 godina moralne kasapnice koja je u Jugoslaviji izvedena.

Jugoslovenski građanin nije imao dilema – to je tačno, ali zato što je u ovom sporu gledao mogućnost za jedno slobodnije društvo u kome komunisti ne bi imali vlast. Nije u tom oduševljenju s kojim je prihvaćen sukob sa Sovjetskim Savezom bilo ničega nagonskog, nego jasne svesti da je to šansa da se narod oslobodi komunista.