Život na ledu L194 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Sreda, 28. septembar 1983. godine.
Veliko spremanje – intervju s
„Pobjedom“ od oktobra 1968.
(Možda za esej „Umetnost i
stvarnost“)
Treći isečak
je iz titogradske „Pobjede“ od 6. 10. 1968. godine. To je moj intervju i ja ga
ovde u celini prenosim, osim naravno uvoda, koji je napravio intervjuer.
„(...) Pitanje: Radnju romana Vreme čuda i Graditelje djeli 20 vjekova. Znači li to da faktor vremena kod Vas
ima prividnu ulogu?
Odgovor: Sumnjam da
se u svojim direkcijama svet toliko izmenio da se u prastarim zbitijima,
običajima, kultovima, dogmama, dilemama, ne bi mogla nazreti jedna uzor
istorija, važeća i za nas.
Svet pukih
činjenica je bez sumnje nešto drukčiji, ali se ostale konstituante čovekove
sudbine, i nema izgleda da se izmene do te mere da recimo na duhovna i
egzistencijalna iskušenja čoveka reformacije i protivreformacije gledamo kao na
nama nepojamne probleme.
Tek u nekom
vrlo dalekom vremenu, ako do njega uopšte dođe, možda će biti izvršena ona
bitna evolucija, onaj fundamentalni preobražaj moralnog, psihološkog,
društvenog, pa i biološkog čovekovog bića, koji će onemogućiti umetnost ili ono
što će se pod njom tada podrazumevati, da posredstvom prošlosti objašnjava
sadašnjost.“
Moj komentar.
Danas ne bih baš ništa mogao da oduzmem ovome, što sam onda rekao, jedino su
očekivanja neke bitne, fundamentalne evolucije, odnosno revolucije, moralnog,
psihološkog, društvenog, pa i biološkog čovekovog bića, po meni danas
udaljenije nego što sam onda držao,
pa gotovo i
nemoguće, a moje shvatanje da bez toga nema ni govora, ne samo o progresu
čovekovom, nego i o njegovom opstanku, postalo je sada ne samo dublje, nego i
fundiranje mnogim novim iskustvima i saznanjima.
No comments:
Post a Comment