Život na ledu L 215 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Petak, 14. oktobar 1983.
godine.
Viktorijanci u Blekpulu. (Tori
konferencija 1983.)
Godišnja
konferencija konzervativaca u Blekpulu. Dominiraju plave boje, kao na moru kada
čovek boluje od morske bolesti. Konzervatuivci se razlikuju od histeričnih i
konfuznih laburista, na njihovoj konferenciji u Brajtonu, liče na dobro
organizovanu mafiju.
Parkinsonova
afera na prvi pogled bacila je senku na ovaj pobednički jubilej, ali oni koji
vide neku protivurečnost između proklamiranih viktorijanskih ideala gospođe
Tačer i Parkinsonove afere sa ljubavnicom, koja treba da mu rodi dete, jer Parkinsonova
je samo realizovao one najdublje viktorijanske standarde u prvom redu
hipokriziju.
Što se tiče
ideja koje su emitovane sa blekpulske govornice, one su loše, ne zato što su
desne, nego zato što su zastarele. Štedljivi konzervativci morali bi znati da
je jeftinije vešati ljude, nego ih držati po zatvorima čiji su ključevi bačeni
u more.
Štedljivi
konzervativci morali bi znati, da je najskuplja vlast ona koja je kratka i zato
ne bi smeli da svojim idejama i njihovom primenom učine svoju vlast tako
kratkom da se njihovi planovi o uštedi neće moći primenjivati.
Štedljivi
konzervativci bi morali znati, da se prave uštede ne ostvaruju u restrikcijama
proizvodnje nego u razumnim restrikcijama upotrebe. Štedljivi konzervativci bi
morali znati, da je za jednu naciju najskuplja beda.
Štedljivi
konzervativci bi trebalo da znaju da je štednja na obrazovanju danas, rasipanje
intelektualnih potencija sutra. Štednja na umu danas, znači skup um sutra.
I najzad
konzervativci bi morali znati, da leve ideje imaju istorijsku šansu uvek, a
desne samo ako su razumne, jer leve ideje oslanjaju se uvek na mutnu budućnost,
a desne mogu i smeju da se oslanjaju samo na jasnu sadašnjost.
No comments:
Post a Comment