Život na ledu L 234 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Ponedeljak, 31. oktobar 1983.
godine.
Pismenost kao uslov
neobaveštenosti – još jedna dvomisao. (Povodom
članka A. Bena u „Gardijanu“)
Članak u
„Gardijanu“ od 31. oktobra Toni Ben počinje sledećim rečima:
„Nekoliko
sati pošto sam se vratio iz Havane prošle nedelje, jedan moj stari prijatelj mi
je telefonirao kući iz Merca.
’Toni’, rekao
je, ’pravi razlog zašto je predsednik Regan uplašen od predsednika Kastra je
što Kuba, koja je još uvek zemlja u razvoju, ima kroz socijalizam veću stopu
pismenosti nego SAD, koja je najbogatija kapitalistička zemlja na svetu’ (...)“
Levica je
uvek bila zaslepljena himerom edukacije i pismenosti. Ali je ona na nju gledala
uvek kao na instrument koji će otvoriti put propagandi, a ne kao instrument
prosvećenosti i prosvećivanja.
Oduševljen
kubanskom pismenošću Ben potpuno prirodno zanemaruje pitanje na šta se ona na
Kubi može potrošiti. Pismenost vredi samo ako je uslov obaveštenosti i deo
procesa slobodnog saznanja.
Ako naučite
ljude da čitaju, a onda im odredite i ograničite šta će čitati, takva pismenost
je deo jednostruke i jednostrane politike, a ne višestranog i mnogostrukog
saznanja i obrazovanja. Takvu pismenost imate po komunističkim zatvorima.
Nepismeni se
tamo obavezno opismenjavaju, ali ono što smeju i mogu da čitaju prolazi kroz
cenzuru. Pismenost u načelu uslov saznanja - postaje tako temelj neznanja.
No comments:
Post a Comment