Život na ledu L 246 deo

 

Život na ledu L 246 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Ponedeljak, 7. novembar 1983. godine.

Prizivanje – ne iskopavanje prošlosti (To je beleška sa premisama za odgovor na Bratićevo 5. pitanje.) Ono glasi:

„Vi ste razbudili i rekonstruisali jedno vreme, njegove događaje i atmosferu u kojoj žive generacije porodice Njegovan. Koliko i kako jedan romansijer može autentične istorijske činjenice da pretoči u prozu?“

Odgovor. Mnogo ih je koji mogu da iskopaju iz groba leševe prošlosti, ali malo ima onih što umeju da prizovu njihove duhove – duh istorije. Moj je posao spiritistički, ne istoriografski. Oživljavanje je stvar magije, a ne reprodukcije.

Možete prikupiti sve relevantne podatke o jednom dobu, ako ne umete da dešifrujete njegov duh, ako nemate onu magičnu lozinku koja će ga iz groba ovog podići, vi ćete pred sobom imati uvek samo lešinu. Ličiće to na prošlost, ali neće prošlost biti.

Nepoznavanje te magije, te lozinke, uzrok je promašaju izvrsnog pisca Grejvsa u Vojvodi Velizaru i njegovom Zlatnom runu. Posedovanje tog ključa razlog je snazi Hadrijanovih memoara Margaret Jursenar.

Ja ću se, premda sam se sa tim problemom susretao i u svom Zlatnom runu, u pravom smislu naći i sučeliti u „Srebrnoj ruci“, epu o dvojici velikih ikonopisaca ili ako hoćete u detektivskoj priči o traganju za poreklom Bogorodice Trojeručice na pozađu stogodišnjih ikonoboračkih građanskih ratova u Vizantiji VIII veka.

Obećao sam to sebi još davno, još onda kada sam bez ikakve ideje kako ći to učiniti, suočio sa potpunim nerazumevanjem Vizantije u delima zapadnoevropskih pisaca zasnovanom na Gibonovom antihrišćanstvu, racionalističkoj aroganciji i savršenoj nesposobnosti da se shvate dubine Istoka.

Pod uslovom, dakle, da mu nije cilj da pokaže kakvo je naše mišljenje o prošlosti, nego tu prošlost kakva je bila za one koji su u njoj živeli, pisac sa istorijskom prozom ima neke šanse. Treba biti medijum – ne stvaralac.

Negde ranije treba dodati i ovo – da se prošlost ne sme zloupotrebljavati, ona se ne sme koristiti u dnevne svrhe i podređivati tekućim idejama isto onako kao što se ne sme, a osim toga je i vrlo opasno zloupotrebljavati pojavu duhova, odnosno pokušavati da ih stavimo u svoju službu.

Te sile, ma kakve da su, dolaze s one strane i nepažljivo rukovanje uvek nam se sveti.