Život na ledu L 264 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Petak, 11. novembar 1983. godine
Život na ledu.
(Ideje za uvodni komentar Dnevnika
1983.)
Dnevnik 1983.
godine sadrži suspendovani život, život na ledu. Zato se od njega ne mogu
očekivati događaji, pogotovu kritika građanskog društva, koju je tako sjajnom
našao kritičar „Večernjih novosti“ Milidragović, kad sam objavio izvode iz
1945. godine.
Suspendovani
život je svestan samo vlastitih snova i košmara. Spoljni košmari ulaze u njega
samo kao građa za te snove. Između njega i realnosti podignut je stakleni zid
koji onemogućuje međudejstva. Primaju se bešumne slike čije se značenje ne
shvata.
O tome stanju
može se pisati samo sa najvećom opreznošću, jer tu je nesumnjivo data samo
svest koja posmatra, a sve izvan nje podložno je sumnji. Što se tiče te
nesrećne građanske klase, dva momenta sprečavaju pisca da se njome i dalje
bavi, ma koliko mu bila draga i ma koliko žalio za njom.
One njene
osobine za kojima ne vredi plakati, premestile su se u jednu drugu klasu. One
koje su nešto vredele nestale su sa tim svetom. Novu emulziju najpre treba
razumeti, pisac međutim nema za to više ni vremena ni volje.
Ovo što je
rečeno važi naravno samo za našu građansku klasu koja je postojala sve dok se
protivu nje valjalo boriti, a prestala postojati, naime nikad nije ni
postojala, kad je pobeda izvojevana. Što se tiče engleske građanske klase koja
živi negde oko pisca, njome treba da se bave engleski autori.
Moraju samo
požuriti, jer se i njoj može dogoditi da nestane u mnogobrojnim preradama
istorije na osnovu orvelovskog načela – da onaj ko kontroliše prošlost
kontroliše i budućnost, a onaj ko kontroliše sadašnjost – kontroliše i
prošlost.
Ovo su neke
ideje za uvodni komentar kojim bi trebalo propratiti izdanje mog dnevnika za
1983. godinu, što ga nameravam objaviti u „Književnosti“ iduće godine.
No comments:
Post a Comment