TAMO GDE LOZE PLAČU XVI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU XVI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

10.

ISTORIJSKI ROMAN I ISTORIJSKA REALNOST (A)

                (Pod naslovom "The Historical Novel and Historical Reality" ovo predavanje je, 14. marta 1984, održao Borislav Pekić na School of Slavonic Studies Londonskog univerziteta, a štampano je u njihovom izdanju 1984. godine.)

Dame i gospodo,

Nalazim se u neudobnom položaju zanatlije pozvanog da govori o teoriji svog zanata, koja prevazilazi i moje sposobnosti i moje praktične potrebe. Kad odelo krojite, malo vam koristi da znate kako su makaze izmišljene. Što se broji je da ih umete upotrebljavati.

Ali, pošto sam već ovde, moram se snalaziti kako znam. Ovim priznanjem završavam sa izvinjenjima i prelazim na posao.

Polazeći iz raznih pravaca, koji će vam se učiniti zaobilazni, prolazeći kroz divergentne i konvergentne krugove saznanja, koji će vam izgledati udaljeni od naslova, doći ću do izvesnih zaključaka o prirodi odnosa imaginacije i empirije, ili umetničke realnosti u istorijskom romanu i istorijske realnosti u prošlosti koja mu je zadata tema.

Zaključci će obrazovati tezu, koju ću, usled ograničenog vremena, krajnje uprošćeno pokušati da ilustrujem na dvema vrstama istorijskog romana: jednoj koju smatram uspelom i drugoj koju nalazim neuspelom.

Prvu zastupaju: Josif i njegova braća, mog duhovnog učitelja Thomasa Manna, Hadrijanovi memoari Marguerite Yourcenar, Vreme smrti Dobrice Ćosića i, nemojte se začuditi, 1984 Georgea Orwella. Odsustvo Rata i mira je namerno. Primer je, naime, isuviše poznat.

(Thomas Mann (1875–1955), nemački pisac romana i kratkih priča, esejista. Dobitnik Nobelove nagrade 1929. Glavna dela: Budenbrokovi, Čarobni breg, Doktor Faustus, Josif i njegova braća.

Marguerite Yourcenar (1903–1987), francuska književnica. Prva žena izabrana u Francusku akademiju 1980. Pisala je romane, eseje i pesme, kao i tri toma memoara. Glavna dela, osim pomenutog: Aleksis, Crna mena, Oproštajni udarac, Mišima ili vizija praznine i dr.

Dobrica Ćosić (1921), književnik, romansijer i esejista, redovni član SANU. Učestvovao u NOB. Obavljao je više partijskih i političkih funkcija u Srbiji. Bio je predsednik SRJ. Dela: Daleko je sunce, Koreni, Deobe, Bajka, Vreme smrti, Vreme vlasti, Grešnik, Otpadnik, Vernik  i dr. Nosilac je Ordena za hrabrost, dva puta je dobio NIN-ovu nagradu. Ostale nagrade: „Njegoševa“, Udruženja književnika Srbije, „Jakov Ignjatović“,  Vukova nagrada, „Petar Kočić“, „Meša Selimović“ kao i značajne ruske nagrade.

George Orwell (Eric Arthur Blair, 1903–1950), engleski pisac i novinar. Njegova dela su čuvena po opisu socijalnih nepravdi, opoziciji totalitarizmu i vere u demokratski socijalizam. Glavna dela: 1984, Životinjska farma, Burmanski dani i dr.

Lav Nikolajevič Tolstoj (​1828–1910), jedan od najvećih ruskih pisaca. Glavna dela: Rat i mir, Ana Karenjina, Vaskrsenje, Hadži Murat, Krojcerova sonata, Smrt Ivana Iljiča.

Drugu vrstu zastupa samo jedna knjiga, koja, međutim, izvrsno ilustruje pozitivističku tradiciju istorijskog romana, tako dragu piscima anglosaksonskog jezičkog područja. Držim da je mani dovoljan jedan dokaz, tamo gde ih vrline zahtevaju mnogo. Najzad, čovek se prijatnije oseća dok hvali nego kad kudi. Pogotovu ako je reč o piscu koga voli, pod uslovom da svoje teme nipošto ne traži u Istočnom Sredozemlju, da u Egejsko more ne ulazi. Reč je, naravno, o Robert Gravesu.

(Robert Ranke Graves (1895–1985), engleski pesnik, prevodilac i romansijer. Napisao je više od 140 dela. Glavna dela: Bela boginja, Ja Klaudije, Klaudije i Mesalina, Grčki mitovi i dr.)

Za primer sam mogao uzeti i njegovo "Zlatno runo" (njegovo, kažem, jer ima i nekakvo moje), ali ono je, kako god misaono promašeno, ipak uzbudljiva bajka, što ju je, pero odmarajući, napisao obrazovan, duhovit i uman čovek. Uzeo sam, stoga, Vojvodu Velizara.

Postoji, najposle, i nešto o čemu ne mogu suditi, ali mogu govoriti. To su istorijski segmenti moje fantasmagorije Zlatno runo i tek projektovana "Srebrna ruka".