TAMO GDE LOZE PLAČU XXXI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
11.
GRADITELJI (V deo)
Kao i svakad u ovoj istoriji
obilatoj nepredviđenostima, okolnosti su se postarale da u stranu gurnu moj
naivni raspored. 20. oktobra 1968. godine – grozim se neopozivih reči koje ću
morati da ispišem, kao da njima tek pristupam već učinjenom nepopravljivom
činu, ili da ga dokumentarnom preciznošću odobravam, oturam od sebe i
preseljavam u prošlost odakle od njega više neću dobijati uznemirujuće signale
– 20. oktobra 1968. godine, između jedanaest i dvanaest časova noću, Isidor
Njegovan je izvršio samoubistvo.
Bez muške oholosti priznajem:
trebaće mi dosta samosavlađivanja da ukrotim pero da se poremećeno tugom smesta
ne upusti u hajku za nepojmljivim razlozima (smem li ovako iscrpno obavešten da
upotrebim tu praznu reč?) koji su s našeg neimarstva otkinuli najbujniji cvet,
a meni ugrabili prijatelja – uverenje da će tokom knjige imati za to dovoljno
prilike jedva ga savlađuje – i da se ograničim na one okolnosti Isidorove smrti
koje će me privoleti da Graditelje
iznesem na videlo pre ustaljenog reda.
Prva od tih okolnosti bila je
anonsa u Politici objavljena 21.
oktobra 1968. godine:
"Juče, oko osam časova izjutra, otkriveno je u porodičnoj kući
(ulica Proleterskih brigada) telo arhitekte Isidora Njegovana. Posle prvog
uviđaja predstavnik Sekretarijata za unutrašnje poslove, Milonja Božović,
izjavio je da je po sredi samoubistvo vešanjem, ali da su uzroci još uvek
nepoznati.
Kako se saznaje telo je otkriveno pukim slučajem. Nepodignute boce
mleka ispred vrata kuće, izazvale su sumnju raznosača, ovaj je alarmirao
susede, a oni obavestili stanicu Narodne milicije. Vrata su morala da budu
provaljena. Leš trideset petogodišnjeg arhitekte pronađen je u praznim
prostorijama prvog sprata iz kojih su se ovih dana iselili stanari.
Istraga je u toku".
Sličnu noticu objavila je Borba, a potom Večernje novosti i Politika
ekspres.
No comments:
Post a Comment