TAMO GDE LOZE PLAČU XXXI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU XXXI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

11.

 

GRADITELJI (V deo)

 

Kao i svakad u ovoj istoriji obilatoj nepredviđenostima, okolnosti su se postarale da u stranu gurnu moj naivni raspored. 20. oktobra 1968. godine – grozim se neopozivih reči koje ću morati da ispišem, kao da njima tek pristupam već učinjenom nepopravljivom činu, ili da ga dokumentarnom preciznošću odobravam, oturam od sebe i preseljavam u prošlost odakle od njega više neću dobijati uznemirujuće signale – 20. oktobra 1968. godine, između jedanaest i dvanaest časova noću, Isidor Njegovan je izvršio samoubistvo.

 

Bez muške oholosti priznajem: trebaće mi dosta samosavlađivanja da ukrotim pero da se poremećeno tugom smesta ne upusti u hajku za nepojmljivim razlozima (smem li ovako iscrpno obavešten da upotrebim tu praznu reč?) koji su s našeg neimarstva otkinuli najbujniji cvet, a meni ugrabili prijatelja – uverenje da će tokom knjige imati za to dovoljno prilike jedva ga savlađuje – i da se ograničim na one okolnosti Isidorove smrti koje će me privoleti da Graditelje iznesem na videlo pre ustaljenog reda.

Prva od tih okolnosti bila je anonsa u Politici objavljena 21. oktobra 1968. godine:

 

"Juče, oko osam časova izjutra, otkriveno je u porodičnoj kući (ulica Proleterskih brigada) telo arhitekte Isidora Njegovana. Posle prvog uviđaja predstavnik Sekretarijata za unutrašnje poslove, Milonja Božović, izjavio je da je po sredi samoubistvo vešanjem, ali da su uzroci još uvek nepoznati.

Kako se saznaje telo je otkriveno pukim slučajem. Nepodignute boce mleka ispred vrata kuće, izazvale su sumnju raznosača, ovaj je alarmirao susede, a oni obavestili stanicu Narodne milicije. Vrata su morala da budu provaljena. Leš trideset petogodišnjeg arhitekte pronađen je u praznim prostorijama prvog sprata iz kojih su se ovih dana iselili stanari.

Istraga je u toku".

 

Sličnu noticu objavila je Borba, a potom Večernje novosti i Politika ekspres.