TAMO GDE LOZE PLAČU XXXII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
11.
GRADITELJI (VI deo)
Neću ulaziti u osećanja izazvana
ovom potresnom vešću, za mene naročito potresnom, jer sam se od njega rastao
oko sedam sati uveče zlosrećnog dana, i tako po svoj prilici nezasluženo bio
poslednji čovek koji ga je video živog i možda mogao da ga spase, neću se, već
i u ime sopstvenog dostojanstva, podati izlišnoj rekonstrukciji košmarnih dana
što sam ih sve do sahrane proveo, najpre sa njegovom starom dadiljom Adom, a
kasnije sa njegovom sestrom Hristinom.
Kukavički ću pohitati pod zaštitu
činjenica i reći da sam takoreći istovremeno sa obaveštenjem o Sidovoj smrti
preko pošte dobio iz Krunske oveći paket, o čijem sadržaju neka kasnije bude
govora a za sada neka bude dovoljno ako vas izvestim da mu nije bila pridodata
nijedna reč komentara, osim što je pored mog imena na adresi (stanovao sam u
Ulici prote Mateje 20, dakle ni nekoliko stotina metara daleko od njegove kuće)
bilo dopisano: Piladu.
Mada opet, štono kažu "trčim
ispred rude", ne mogu odoleti iskušenju da pobliže rastumačim značenje
ovog imena, tim pre što mu je ona naknadno dopisana reč bila poslednji, skoro
da se kaže testamentaran rukopis, diskretan oproštaj sa mnom, a preko mene i sa
vlastitim detinjstvom, i što je – ili mi se tako pričinilo – nosio u svojim
disciplinovanim gotskim crtama, kao da su izvučene pod strogom
stegom šablona, svečani omen bliske smrti.
Ova preuranjena intervencija u
prirodan tok radnje nimalo neće doprineti da se raspozna sržni, osećajni osnov
našeg dugogodišnjeg druženja – zar smem da ga tako prekrstim, kad je umela da
prođe čitava godina da se ne vidimo, iako smo stanovali takoreći jedan do
drugog? – pa je ni u kom slučaju ne valja shvatiti drukčije do kao dirljivu
sličicu iz dečijeg albuma, malo, dabome, preuveličanu, ponešto retuširanu i
preudešenu za javnu upotrebu, jer bi se u protivnom moglo pomisliti da je naše
prijateljstvo uvek bilo tako dioskurno, čvrsto, skladno i uzajamno.
No comments:
Post a Comment