TAMO GDE LOZE PLAČU XXXIX deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
11.
GRADITELJI (XII deo)
Kao što znamo za Vavilon ili Troju,
pod okamenjenim pa raskamenjenim dušama jednog Berensa, Wagnera[1][JLj1] , Sullivana[2], Niemeyera[3], Perea, Oda, A. Alta[4], Asplunda, Loosa[5], Gropiusa[6], Berlangera, Pelciga, Van
der Veldea, F. L. Wrighta[7], Le Corbusiera[8], M. van der Rohea[9], Golosova, Varencova,
Maljeviča[10],
graditelja sapatnika, braće po umu, zatočnika iste strasti, koja je tako
čudesno bila preobražena u kamene, metalne, staklene polifonije; sa očajanjem
je zamišljao kako rat – kakav, koji, čiji nije ga se ticalo – briše njihova
dela, kao što mokra krpa uklanja sa table privremene, kredom utrte znake, te
prkosne simbole graditeljske utakmice sa Bogom i njegovom bezdušnom građevinom
– prirodom. Ali ljudi u ovoj apokaliptičnoj viziji nema, nema ovih živih, lepih
i ružnih, starih i mladih, dobrih i zlih stvorova što se spleću i raspleću oko
Isidorovih građevina kao pčele oko košnica, pronoseći na licima beleg buduće
smrti; fatamorgana rata za Isidora je potpuna i definitivna smrt oblika, u
kojoj ljudi nestaju samo posredno, samo kroz svoja dela. I kada god bi o tome
razmišljao, sâm mi je priznao da ga ovakve sumorne misli spopadaju po pravilu
pošto bi prisustvovao dovršenju neke svoje građevine (biće celishodno da već na
ovom mestu otvoreno upozorimo da ih on, za razliku od zadivljene okoline, ni
najmanje nije cenio, i da ih je smatrao pukim vežbama u očekivanju prave
inspiracije, kao što će to svakako biti spomenik Revoluciji). Uvek bi se preko
tog zaglušnog filma sveopšteg uništenja prevlačio jedan realan prizor iz
detinjstva – Saveznici na Uskrs 1944. godine bombarduju Beograd – u kome takođe
nisu učestvovali ljudi, već su u kršu i prašini iščezavali temelji Doma,
gigantske građevine njegovog oca Jakova Njegovana.
Mada se ruga uzansama dobrog izlaganja, ovo iskoračenje
ispred događaja bilo je neophodno da se razume zaprepašćenost koju su u meni
izazvali motivi Isidorovog samoubistva, onako kako su saopšteni u njegovom
opširnom pismu, da se o istom trošku objasni preokret u mom raspoloženju prema
sudbini Graditelja. U njegovom
postupku zapažala se, barem sam je uočio ja, još jedna nelogičnost osim
zasnivanja smrti na razlogu koji mu je, sem u rečenom smislu, bio sasvim
"s neruke": ono je bilo javno[ ,
dakle strano Isidorovom položaju, tvrđavskom načinu njegovog života, a povrh
svega beše upućeno društvu kome, ni po duhu, ni po stvarnom osećanju nije
pripadao, mada je, nemajući kud, u njemu bio prinuđen da realizuje svoju
izuzetnu umetnost. Na ovu dihotomiju, na ovu ubistvenu dvoličnost njegove
situacije, vratićemo se, naravno, u više navrata, jer je ona, sasvim faustovski
modelirana, bila glavna pokretačka poluga njegove nesrećne sudbine.
[1] Otto Koloman Wagner (1841–1918), austrijski arhitekta, urbanista,
zastupnik arhitektonskog realizma. Član bečke seceonističke grupe.
[2] Louis Henri Sullivan (1856–1924), američki arhitekta koga nazivaju
„ocem oblakodera“. Bio je mentor Franku Lloydu Wrightu i inspiracija čikaškoj
grupi arhitekata.
[3] Oscar Ribeiro de Almeida Niemeyer (1907), brazilski arhitekta koji
se specializovao za internacionalnu modernu arhitekturu. Pionir u istraživanju
mogućnosti armiranog betona i uticaja na estetiku građevina.
[4] Hugo Alvar Henrik Aalto (1898–1976), finski arhitekta i dizajner.
Projektovao je kako arhitektonske objekte, tako i nameštaj, tekstil i staklene
predmete.
[5] Adolf Loos (1870–1933), austrijski arhitekta. Njegovo predavanje
(„Ornament i zločin“) održano u Beču predstavljalo je manifest funkcionalizma.
Odbacivao je sve što bi podsećalo na neke od poznatih stilova, jer su svi
stilovi za njega bili laž.
[6] Walter Adolph Georg Gropius (1883–1969), nemački arhitekta i
osnivač Bauhaus škole koji se zajedno sa Ludwigom Mies van der Roheom i Le
Corbusierom smatra pionirom moderne arhitekture.
[7] Frank Lloyd Wright (1867–1959), američki arhitekta, dizajner,
pisac, koji je uradio više od 1.000 projekata. On je promovisao organsku
arhitekturu.
[8] Charles-Édouard Jeanneret, Le
Corbusier (1887– 1965), švajcarski arhitekta, dizajner, urbanista, pisac
i slikar. Jedan od pionira moderne arhitekture i internacionalnog stila.
[9] Ludwig Mies van der Rohe (1886–1969), nemački arhitekta koji je
zajedno sa Gropiusom i Le Corbusierom jedan od glavnih pionira
moderne arhitekture.
[10] Kazimir Severinovich Malevich (1878–1935), ukrajinski slikar i
teoretičar umetnosti, pionir geometrijske apstraktne umetnosti i avangardnog
suprematističkog pokreta.
No comments:
Post a Comment