TAMO GDE LOZE PLAČU XXXV deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
11.
GRADITELJI (IX deo)
Sadržaj pošiljke, međutim, sastojao
se od pozamašnog svežnja Jakovljevih pisama iz inostranstva (uglavnom iz
Londona i Buenos Ajresa), i dve Isidorove lične beležnice ; jedne boje meda, na
kojoj je stajalo: "Spomenik Revoluciji 1. oktobra 1965. god." i druge sa azurnim koricama, uvijene u providan polivinil, preko koje je
pisalo: " Sanjarenje o graditeljstvu – 5. februar
1955. god."
Međutim, reč "Sanjarenja"
beše precrtana i zamenjena izrazom "Razmišljanja" ,
a ispod te ispravke beše ispisan datum, 2. avgust 1959. god., kao da je autor
izričito hteo da ukaže na bitnu promenu u karakteru svojih zapisa, na to da su
njegova bezoblična umovanja o gradnji, građenju, graditeljstvu i graditeljima,
slična neprimenljivim sanjama, počev od tog datuma počela uzimati praktičan
sklop neke neimarske doktrine.
Odložih ih u nameri da ih kasnije
podrobno ispitam, ne sumnjajući da će mi one odsudno pomoći u restauraciji
Isidorovog mnogostranog lika, koji je za sada kao neka labava, provizorna
žičana konstrukcija, kao formiran ali neispunjen kostur, stajao usred nedovršenih
Graditelja.
Traverze, doduše, behu razapete,
ugaono kamenje uglavljeno, temelji prokopani do duboke i čvrste podloge
prošlosti, grubi zidarski radovi behu uglavnom pri završetku, i već se u
hiljadama reči-opeka mogao nazreti neobičan, da ne kažem, nastran sklop
Isidorove duševne građevine, ali nije bilo svoda, krovne konstrukcije ni
prilaznih puteva, ornamentika ne beše ni zamišljena, sočne boje za zidove još
ne behu izmešane, a tanani zanatski radovi tek su imali da se obave.
Isidorove beležnice pale su u dobar
čas, kao što strelovita otkrivalačka misao, posle obeshrabrujućih sumnji,
kolebanja i nedoumica za crtaćim stolom, iznenada obasja čitav učmao projekat
nekim spasonosnim rešenjem. Znam da ovakva sebična mudrovanja nad lesom
prijatelja, ove profesionalne kalkulacije sa smrću, neće nimalo doprineti da
ostavim dobar utisak na čitaoca koji od mene očekuje duševnost i
nekoristoljublje, dve osobine koje se ni njemu samome ne rasipaju.
No, Isidor me razumeo, Isidor bi mi
oprostio: veliki majstor oblika bio je, uvek kada je u pitanju njegovo delo, i
veliki majstor samoživosti.
Moja prva dužnost, zacelo ne i
najteža, bila je da o njegovoj smrti izvestim one koji su ga voleli, voleli
najčešće uprkos toga što im za tu naklonost nije pružao nikakav primamljiv
povod, a ponajmanje ohrabrenje. Te osobe, sve s reda, bile su žene.
Bez preterivanja se može reći da je
u jednom uslovnom smislu Isidorova mladost protekla à l'ombre des jeunes filles en fleurs, da je poput zabrana bio
ograđen, opkoljen ženama, zasićen njihovim nežnim likovima,
moćnim emocijama, zagušljivim mirisima, a bogme i uticajima, mada će, znam,
ovaj zaključak izgledati proizvoljan kada se za koji trenutak bude saznalo gde
su sada i koliko daleko od njega bila vrela tih senki što su ga bojile jarkim,
uzbudljivim, neuravnoteženim ženskim senzibilitetom, nema sumnje još i sa ove
fizičke udaljenosti.
Telefonirao sam najpre Hristini,
udatoj d'Amber-Cartier, u Bazel, a zatim napisao dva pisma, prvo staroj Adi u
samostan Sestara Isusovog Srca kraj Kranja, a drugo Olgi (o njoj ovde nema
smisla govoriti, jer će za to dovoljno prilike biti kasnije) koja je radila u
Ženevilijeru – Department
Somer, kao tehnički crtač firme "Ets
Georges & Cie".
Naravno, najteže mi je pala dužnost
da obavestim Isidorovu majku, gospođu Angelinu, mada je njeno stanje pružalo
tom poduhvatu izvesne (nepouzdane!) olakšice.
Nije se sa izvesnošću moglo predvideti kako će primiti udarac, pa sam joj po odobrenju doktora V. J., i moram dodati, uz njegovu dragocenu asistenciju, koja je daleko premašala stručnu obavezu, a prešavši preko žalosne činjenice što joj time uskraćujem mogućnost da isprati sina na poslednjem putu kroz život, rekao da je Isidor neočekivano morao da otputuje, nipošto ne sluteći da ovom lažju ironično zaokružujem jednu neverovatnu farsu, u kojoj su majka i sin živeli godinama i koja je uzela ne malog učešća u oblikovanju njihovih nesrećnih udesa.
No comments:
Post a Comment