TAMO GDE LOZE PLAČU LXI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
14.
ZAŠTO BAŠ DRAMA? III
Ustanovio, zatim o čemu ću pisati, utvrdio
oblast u kojoj ću se izražavati,
“To, dakle, treba da bude
književno delo, jer samo ono iskazuje i opštu stvarnost i moju protivstvarnost,
jer samo ono – budući upravljano,
komandovano, organizovano po istom načelu – pruža istodobno i čin i njegov kontekst, obe presudne realnosti u
njihovoj sveprožimajućoj meduzavisnosti.
A što se tiče prigovora da su rešenja koje
nudi književno delo samo prestilizovane formule koje bi u čistim pojmovima
znatno pregnantnije dale neke metafizičke, moralne i socijalne doktrine,
priznajem da u
tome ima istine, ali istina je, takođe, da se sve doktrine kreću u jednoj
fiktivnoj, apstrahovanoj stvarnosti sazdanoj od čistih, apstrahovanih pojmova,
dok umetnost dotiče i onu praizvornu, živuću, presudnu stvarnost sa kojom se
sukobljavamo i koja predstavlja naš sudbonosni sine qua non.. .”
(11. jan. 1957. god.)
i najzad se opredelio za to kako ću pisati,
“Drama je stvarnost u svom
imaginativnom korelatu. Ona je sama stvarnost u dejstvovanju, naravno – imitatorskom, naravno – fiktivnom, i naravno – simplifikovanom, ali ipak u dejstvu koje uzima u
obzir sve bitne momente realnosti: prostor, vreme i ljude, i to u žižama
njihovog međusobnog ukrštanja (događajima) ...”
(13. jan. 1957. god.)
Tek tada sam razočarano spoznao da mi u praktičnom smislu sva ova
teorijska raščišćavanja nisu bila ni od kakve koristi, i da posle njih nisam
umeo drame da pišem ništa bolje nego pre njih.
(Pa ipak, ona su me primorala da sopstveno osećanje stvarnosti što
adekvatnije formulišem, i da što približnije odredim svoju poziciju u njoj.
Tako su, doduše posredno, ove pripreme olakšale formiranje dijaloga u drami, a
možda i organizaciju odnosa među protagonistima mojih ideja, ali se na početku
rada ove prednosti ni najmanje nisu osećale.)
Izborom drame kao roda,
problem forme nije bio iscrpen. Naprotiv, on je tek sada dobio uistini radno
značenje.
No comments:
Post a Comment