TAMO GDE LOZE PLAČU LXXII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
14.
VIII
“OBRTANJE NA GLAVU”
Uvođenjem u komad realne, “naše” smrti, smrti koja bi za sve učesnike
imala isto doslovno značenje, ja bih svesno pristao na pravila igre, kojima će
se Emigrant činom samoubistva tek nesvesno prikloniti. Takva smrt ne bi bila
skriveni eksploziv, ona bi postala, odnosno ostala, bitan element unutrašnje
kohezije napadnutog sistema, umesto da bude ferment njegovog raspadanja.
I kada bi sa tim saznanjem umro,
Emigrantov poraz bio bi potpun, sa čim sam se još i morao pomiriti, ali bi to
bio i naš poraz, a ja nipošto nisam pristajao da i mi delimo gorčinu njegove
zablude. Tražio sam jedno, u najmanju ruku, ambivalentno
rešenje. Trijumf starog sistema morao bi da bude zasenčen našom nadom da je
samo privremen, i da se sa povoljnijim ishodom Emigrantova ljudska pobuna već
sutra može obnoviti.
S druge strane, ovako zamišljena drama je svojim formalnim mehanizmima
još uvek bila pod tutorstvom klasičnog teatra. Budući da sredina, organizovana
na kultu kretanja, ne bi mogla odobriti samoubistvo, jer bi ovo, pri našem
značenju smrti, inaugurisalo princip apsolutnog mirovanja kao vrhovni princip
savršenog opstanka, bio bih ponovo gurnut u mrežu realnih odnosa.
Pisao bih, u stvari, jednu nadrealističku anegdotu pseudopsihološkog
kova, nalik onoj o devojci koja satima stoji na krovu višespratnice samo da bi
je od presudnog rešenja bilo kakvog nesporazuma sa stvarnošću odvraćali
“fotoroboti” religioznog, filosofskog, socijalnog, emotivnog mišljenja, sa
prozora i trotoara: policajci, popovi, ljubavnici, lekari, prijatelji i
roditelji.
“Ovoj drami nedostaje
revolucionisani pogon, nova i nepoznata energija, neka radikalna izmena u
strukturi odnosa, pa možda i u samim pojmovima, neki fundamentalni preobrt ...”
(28. mart 1957. god.)
Izraz preobrt kao da mi je otvorio oči. Da,
generalni obrt je bio potreban. Korenito novo tumačenje nosećih pojmova.
Revolucija odnosa. Paradoks.
No comments:
Post a Comment