TAMO GDE LOZE PLAČU LXXV deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU LXXV deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

14.

VIII

A da je samoubistvo nešto što ljude čini ponosnim, svedoči i mali rat koji se između sluge i oca vodi oko njihove uloge u samoubilačkoj odluci Emigrantovoj:

SLUGA:

I što se taj ladolež posle trideset godina lovljenja zjala ipak veša – moja je zasluga!

OTAC:

Koješta! Đavola bi se taj obesio da ga ja nisam odgajio! ...

 

Emigrantova ljubavnica, medutim, od potpunog nerazumevanja tog čina i njegovog infaustnog značenja:

OBEŠENJAK:

Noćas ću se obesiti, Evice ...

ŽENA:

Luda sam za tobom.

OBEŠENJAK:

Čuješ li, Evice, noćas ću na vešala.

ŽENA:

Načisto podileisala!

OBEŠENJAK:

Vešam se, boga ti poljubim!

ŽENA:

Pa šta?!...

preko podozrenja da je to neki Emigrantov tajni, dvostruki život iz koga je ona isključena:

 

ŽENA:

            Kako bi se ti osećao da ja pravim planove kako da se provedem bez tebe?

OBEŠENJAK:

Vešanje nije provod, Evice.

ŽENA:

Pa šta je onda, koga đavola?

OBEŠENJAK:

Pa, ne znam baš tačno. Valjda neka vrsta posla, možda neki angažinan... Ne znam ni sam.

ŽENA:

Nećeš da mi kažeš!

OBEŠENJAK:

Stvarno ne znam. Niko to ne zna ...

dolazi do sasvim praktičnog zaključka da je posredi neka suparnica u ljubavi:

ŽENA:

Da se ti ne vešaš zbog neke druge žene?

OBEŠENJAK:

Da je u pitanju žena, obesio bih se najpre zbog tebe, draga!...

A kada i u to bude razuverena, dolazi ona do srećnog uverenja da se to samoubistvo ipak vrši zbog nje, zarad njihove zajedničke bračne budućnosti, i time je ono za nju skinuto s dnevnog reda.

U skladu sa preinačenjima koja pojam samoubistva trpi u svesti svih učesnika igre, Emigrantov će prijatelj, ljubomorno u njemu nazirući neki krupan poslovni poduhvat, poželeti u ovome da participira:

 

PRIJATELJ:

Onda me uputi u stvar, daj mi putokaz, makar neki mig! ... Ja sam u govnima, razumeš, do grla u govnima!... Udeli neki komadić užeta!

OBEŠENJAK:

Ali, čoveče, to se ne može udeliti!

PRIJATELJ:

Onda ga podeli sa mnom, partnerom me načini!

OBEŠENJAK:

Ni podeliti se ne može. To što zadobijem biće mi sve što imam!

PRIJATELJ:

Onda idi bestraga i ti i tvoje vešanje! Dabogda ti se konopac prekinuo!...

Učitelj će u samoubistvu gledati samo objekt od izvesnog naučnog interesa, čije je objašnjenje nužno, ne da bi se ustanovio značaj samoubistva po ljude, već da bi se uspostavila koherentna teorija o njemu:

PRIJATELJ:

Doktore, biste li vi voleli da se i ja obesim?

UČITELJ:

Prirodno, kolega. Mome je učenju svaki nov dokaz dobro došao...

PRIJATELJ:

Onda mi recite u čemu je stvar?... Zašto se on veša?

UČITELJ:

Otkuda bih ja to znao, kolega? A i ne zanima me. Ja se bavim isključivo mehanizmom čina...

 

I dalje:

 

UČITELJ:

Samo, na malom broju slučajeva može se graditi ideologija, ali ne i teorija. Potrebno bi bilo da se povešaju svi ljudi da bi se mogla zasnovati jedna apsolutna teorija o prirodi vešanja... Ali i svaki je slučaj dobro došao... svaki dokaz više...

OBEŠENJAK:

Ali za šta dokaz?

UČITELJ:

Mnogo tražite od mene, kolega. Ja još nemam teoriju. Kad je budem imao znaću i čemu služe prikupljeni dokazi... Ali dok njih nemam ne mogu ni teoriju imati...

Čak će i ispovednik kao reprezent jedne pragmatične vlasti, podozrevajući da se u Emigrantovom samoubistvu krije neki zaverenički, antidržavni smisao, pokušati da ga veštom manipulacijom pretvori u legalan, pa čak i državotvoran čin.

Treba, međutim, naglasiti da je jedino Emigrant, i to samo povremeno, živo zainteresovan za prirodu i posledice samoubistva, a to je i razumljivo ako se ima u vidu činjenica da se samo on i veša. A ta njegova živa zainteresovanost, pogotovu kada je praćena nesigurnošču, kolebanjem, strepnjom, pa i panikom, kao da ukazuje na to da je on više od drugih na domaku istine, s kojom druge ljude ne povezuje danas ni legenda.