TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXIX deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXIX deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

XII

TRANSFORMACIJE NASLOVA DRAME KAO ZAKLJUČAK

Prvobitni naslov Emigrant više je od svih poznijih izražavao moju apsurdnu poziciju u kontekstu naše stvarnosti. Visok stepen angažovanja, s kojim se počelo, postepeno je s već navedenih razloga ustupao mesto univerzalnijim tendencijama osnovne ideje, ali se, paradoksalno, ovo krajnje proširivanje radijusa dejstva i “uozbiljavanje”, s kojim je prva verzija i okončana, krije pod posrednim naslovom Obešenjak.

Opšti apsurd podvučen je ovde dvosmislenošću naslova, koji se koleba između svog tragičnog značenja (čoveka koji se obesio) i komičnog značenja (čoveka sklonog šali).

Naslov “Šta nije u redu sine, šta nije u redu?” nikada nije figurirao u tekstu, on je, samo u mojim razmišljanjima, pokrivao onu fazu između pozorišne i radiofonske verzije u kojoj sam poverovao u moralistički duh priče.

“Konopac i tronožac”, u odnosu na konačno izabrani, “Do viđenja, druže, do videnja” ima istu funkciju koju naslov “Obešenjak” ima u odnosu na naslov “Emigrant”. Uostalom, on ništa i ne kazuje. Poslednji naslov pod kojim se drama na radio-stanicama daje, verujem, u pravom opsegu izražava humanu prirodu njenog angažmana.

“Do viđenja, druže, do viđenja”, pozdrav, oproštaj preuzet od Jesenjina koliko god predstavlja priznanje poraza ljudskosti u jednom apsurdnom svetu, nemogućnost humane pobune u sistemu odnosa koji višoj vrednosti čovekovoj nije primeran, istovremeno dozvoljava nadu (ili možda nužnu iluziju), da će se Emigrant, ili njegov dvojnik, jednom vratiti, da će se njegova pobuna obnoviti, pa ako opet bude savladana, da će se nastavljati u pobunama drugih Emigranata, sve dok stvarnost ne bude radikalno humanizirana ili totalno razorena.

Sergej Aleksandrovič Jesenjin (1895–1925), ruski pesnik. Oženio se balerinom Isadorom Duncan. Staljinistička je kritika oštro osuđivala „jesenjštinu“, pijanstvo, razbarušeni individualizam, kafanska raspoloženja i poetizaciju huliganstva. Jesenjinova poezija stekla je mnoge poklonike i izvan pesnikove domovine. Život okončao, prema zvaničnoj verziji samoubistvom, u hotelu „Angleter“ u Sankt Peterburgu.

Otvoreno govoreći, sada na kraju, čini mi se da naslov ovog eseja više i ne odgovara onome što je njime pruženo. Iskrenost, u priličnoj meri postignuta na planu opštih razmišljanja, nije bila u odgovarajućem opsegu dopunjena otvorenošću na onom ličnom, pogotovu na onome što se zove »društvenim nivoom svesti”, njenom političkom projekcijom. Bilo je isuviše alibija, isuviše prerušavanja, isuviše obzira. Ali, ako bi se ovaj naslov ipak prihvatio, valja ga čitati kao da je pod navodnicarna. Tako će, utehe radi, biti podvučena njegova ironična priroda. (Scena, 5, 1971)

U oba slučaja, to je, ako ništa drugo, bar neko trajnije rešenje.

9. maj 1971. god.

London, West Hampstead.