TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXVII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav
Pekić
XI
"OBEŠENJAK" KAO MUTANT IZMEĐU POZORIŠNOG
KOMADA I RADIO-DRAME
“Šta učiniti? Izvršiti
banalnu adaptaciju komada za radio i ostati pri ideji koja me možda više i ne
izražava (ako je to ikad činila), ili preispitati koliko se moje današnje
stanovište sa njom poklapa, pa izvlačeći zaključke iz eventualnih razlika,
primeniti ih u strukturi drame.
Ako bi se zadovoljio prostom
radio-transkripcijom, posao bi nesumnjivo bio lak ali, bojati se, i nedovoljan,
jer nemam izgleda pukim tehničkim izmenama ni da načnem pozorišni duh u kome je
kao u prethodnom uslovu drama pisana. Ako bi se za drugi put odlučio, moglo bi
me to, u slučaju inkompatibilnosti sa ondašnjim idejama, dovesti do potpunog
odbacivanja rukopisa i pisanja nekog novog, za šta baš nemam ni vremena ni
volje...”
(26. dec. 1969. god.)
“Danas sam u pogledu drame za
Köln doneo ’solomonsko rešenje’. Ono baš i ne služi na čast mojoj književnoj i poslovnoj
savesti, ali je kao i svako pragmatično rešenje – efikasno u svom kompromisu između bezobzirne savesti
i obzirne nesavesnosti.
Proveriću najpre koliko je
rukopis iz 1957. godine aktuelan, pa ako ustanovim da
sam sve njegove ideje već odavno odbacio: jednostavno ću im promeniti tehničke
oznake i poslati ih kao svoje. Ukoliko, pak, ustanovim da moje tekuće ideje sa
ovim starim još uvek korespondiraju, upustiću se u one korekture koje će ih
dovesti na današnji nivo...”
(27. dec. 1969. god.)
Srećom po moje samopoštovanje desio se drugi slučaj. Još uvek sam, u
presudnom značenju Ideje, ovu dramu mogao da smatram svojom.
U onom, pak, u čemu to nisam mogao, korekture nisu pretile većim teškoćama. U
tehničke prepravke koje sam obavio da bi je prilagodio radiju neću se upuštati.
S obzirom na to da sam pozorišni medijum poznavao malo, a radio nikako, nego da sam, u stvari, dramu prevodio iz stanja, koje sam zamišljao kao teatarsko, u stanje, koje sam, opet bez
neke ozbiljnije podloge, zamišljao kao radiofonsko, pretpostavke moje
adaptacije bi mogle da izazovu smeh. Takođe neću govoriti o sažimanjima koja su
bila znatna i u propast odvukla preko trideset strana rukopisa.
Osnovne promene zbile su se na planu aktuelizacije
drame i njene angažovanosti.
Aktueizacija se ogledala uglavnom u interpolaciji nekih novih motiva – tema dana
– na mesto starih, čiji je “radni vek” prošao. Na primer:
SLUGA:
Da ste bar eksere poboli, o vama bi se pisalo kao o fakiru, a ovako se
govori kao o lenjom, nesposobnom sebičnjaku koji ne leži čak ni iz protesta, već zato što je umoran. I to je, molim vas lepo, neki razlog za
uvažavanje danas!
(Istaknute reči u
citatima iz Drame u ovom poglavlju
obeležavaju ona mesta na kojima su za stare sadržine uvedeni novi aktuelni
pojmovi.)
Danas kada su svi u pokretu, u gužvi koje nije bilo od seobe naroda, kada svi nekuda jure, za nešto se otimaju, nešto traže, ištu, premeštaju, razmeštaju, za nešto se bore, za nečim žude! I dok se sve to zbiva tako čudestveno lepo i smušeno, gospodin čmava pod dunjama, na federmadracima... Ali kome ja ovo pričam?
Citiram: Poručnik američkog ekspedicionog korpusa u
Vijetnamu, Vilijem Keli je samo 16. marta 1968. godine mitraljirao ili kako se
to vojničkim žargonom kaže “mecima zalio” oko stotinak seljaka u naselju
Song-Mi. Sa vašim larviranim sposobnostima, vi ih ne biste “zalili” manje,
a ja lično, paru bih na vas turio... Vi
biste goreli blistavije od budističkih kaluđera, ušli u Češku pre Rusa...
SLUGA:
Vaš gospodin otac mi je baš nedavno rekao: zašto moj sin, onamo iznad
postelje, ne obesi neki amblem, parolu,
transparent, nešto na formu proglasa, protesta, manifesta, ili bar
kakav barjak da pobode, onda bi njegovo izležavanje imalo smisla, i ja ne bih
morao da crvenim...
SLUGA:
Jedan od mojih poslodavaca bio je fabrikant, ogavni truli parajlija, pa se iz klasnih pobuda obesio o pozlaćanu žicu. Dočim se proleteri vešaju o svoje okove. To im nalaže revolucionaran instinkt, a i nemaju ništa do bukagija. O šta se vešaju intelektualci sam bog zna, kod njih vam je sve nekako maglovito, šućmurasto, na tri ćoška. Čak su im i štrange na tri ćoška kao saobraćajni znaci...
No comments:
Post a Comment