TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXVIII deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXVIII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

XI

OBEŠENJAK KAO MUTANT IZMEĐU POZORIŠNOG KOMADA I RADIO-DRAME

 

SLUGA:

                I tamo smo se pobratimili mada to kod nas komunista nije običaj.

OTAC:

Pa još na stepenicama ste bili hrišćanski socijalist!

SLUGA:

Levog smera, gospodine, ali ja sam kao sluga navikao da žurim.

OTAC:

Uhvatite ga ispod levog pazuha, doktore, znate li šta je to levo?

SLUGA:

Ovo vam je levo, doktore!

UČITELJ:

U moje vreme levo je bilo jedno, a sad je drugo. Ko bi se tu snašao?

SLUGA:

Kao radikalni anarhist valjda znam šta je levo?

OTAC:

A vi, Emanuilo, opet promenili farbu?

SLUGA:

Glavno je da sam ostao sluga, zar ne?

 

U domen aktuelizacije svakako spada i moto kojim je drama posvećena uspomeni na tragično samospaljivanje Jana Palaha. Uopšte, može se reći da je ceo rukopis naknadno osenčen tmurnim bojama svojstvenim atmosferi koja je pratila sovjetsku okupaciju Čehoslovačke, kao i izvesnim razočarenjem zbog, pri trezvenijem rasuđivanju, sasvim očekivanog i neizbežnog opadanja vitalnosti studentskih osporavanja u svetu i kod nas.

(Opet smo, naime, što veli Musset, seli na vreću vapna, punu mrtvačkih kostiju, i ogrnuvši se ogrtačem sebičnjaka, nastavili da cvokoćemo od zime.)

Ovde korespondencije rukopisa sa realnošću nisu uvek flagrantne, ali se manifestuju zaobilazno, izvesnim naglašenim individualizmom, izvesnom asocijalnošću koja se javlja u Emigrantovom stavu prema velikom poduhvatu njegovog života – samoubistvu. Na primer:

 

OBEŠENJAK:

U božju mater! Obojica u majčinu! I da znate neću se za vas vešati! Ne zaslužujete vi to! Sam ću se obesiti! Sam za sebe visiti! I svima ću objaviti da to za sebe činim! Neću da budem novi Hristos! ...

 

Ili:

 

OBEŠENJAK:

Ali sad sam se pokajao, napokon mi je došlo iz dupeta u glavu da mene ni vešanje neće izmeniti na bolje... Neću se, druže, vešati ni iz personalnih ni iz generalnih razloga, uopšte se neću vešati! ...

 

U pregovorima što ih vodi sa Ispovednikom (Islednikom, naravno), oko legalizovanja svog individualnog čina, pored nesumnjive ironije s kojom on argumentiše pristajanje na administrativno “podruštvljenje”, “podržavljenje” (“nacionalizaciju”) sopstvenog samoubistva, ima i nekog iskrenog povlađivanja, odustajanja od revolucionarnog kursa, nešto od stvarne izdaje vlastitih ideala.

No ovakve promene pre spadaju u novo angažovanje nego u aktuelizaciju drame.

U istoriji pisanja ove drame, sa gledišta njenog angažovanja, postojala su, u celini uzev, dva oštro razgraničena procesa:

1.    Proces dezangažovanja. On se odvijao u radu na prvoj, pozorišnoj verziji, 1957. godine. Pokušao sam, naime, da dramu rasteretim obaveze da initerpretira moj sukob sa stvarnošću, a pogotovu njegov društveno politički vid. Hteo sam da sprečim da se drama bilo gde konkretizuje, da ne bi izgubila univerzalnost i važenje za sve stvarnosti.

2.   Proces reangažovanja. On se odvijao u radu na drugoj, radiofonskoj verziji, 1969. godine, i bio je reverzibilan. Svuda tamo gde sam, u staroj, izbegavao neposredni angažman, sada sam na njemu insistirao, u velikoj meri dopuštajući da, na račun univerzalnijeg značenja opšte ideje, do izražaja dođe njeno značenje po moj život i obračun sa mojom stvarnošću. (Bio je to danak opštem duhu pobune, duhu permanentne odgovornosti koja se vraćala svom legitimnom izvoru – pojedinačnim ljudima, pošto je toliko vremena bila uzurpirana od strane asocijacija na svim nivoima.)

Taj angažman je vidljiv gotovo na svakoj strani, ili kao prisustvo ideje, ili kao prisustvo nekog aktuelnog fakta, ili u kombinacijama oba elementa, a sa najkonkretnijom preciznošću izražen je kroz uvođenje u dramu unutrašnjeg monologa, u kome Emigrantovo fizičko prisustvo na sceni samo posreduje mom glasu, mojoj zbunjenosti, mojim dilemama i mojim neraspoloženjima.

Možda bi najverniju sliku tog procesa dezangažovanja i angažovanja pružio komentar naslova, od kojih je svaki, neko vreme stojeći u čelu drame, izražavao pomeranje akcenata sa jednog na drugo značenje iste ideje: