TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXXII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav
Pekić
LEPA KNJIŽEVNOST I
RUŽNO DAVLJENJE
Naš
pisac ispija još gutljaj viskija. I nalazi da je pitanje neumesno. Ispovesti ne sastavljaju
samo samrtnici. Praktično uzev, oni ih se najređe i poduhvataju. Obično su
zamajani nekakvim stupidnim nadama. Najčešće se ovakvom akribijom zanose oni
što od naknadne iskrenosti očekuju izvesne neposredne koristi.
Slavni ljudi da bi
objasnili zašto i kako su postali slavni i tako postali još slavniji. Državnici
da bi pred sud javnosti izneli svoje najbolje namere, koje su u međuvremenu,
dok su bile tajne, dovele do nacionalne katastrofe. Vojskovođe da bi dokazale
kako su izgubljene bitke mogle biti dobijene.
U svakom slučaju, samrtnik bi možda i mogao za sobom ostaviti poruku, na
poleđini starog koverta ispisanu nesigurnom rukom alkoholičarske depresije.
Nipošto krasnopisom izvezenu knjižurinu. Pa ma bio sa Balkana gde se za svaku
glupost uvek ima vremena.
On lično morao bi naći malo vremena da se
snabde ledom. Ali to bi zahtevalo napuštanje sobe. Ne može računati na to da se
do kuhinje provuče neopažen. Bilo ko od ukućana, čim bi ga primetio, zakačio bi
za njega onako usput neku od sopstvenih akutnih muka, a potom iščezao,
ostavljajući ga da kako zna i ume, vrativši se u sobu, pomiri privatnu nevolju
aeronautičke ere s istorijskom iz doba konjskih zaprega.
Moraće uskoro instalirati sobni
frižider. Neće ići baš glatko. Već i sa ručnim televizorom imao je okapanja.
Pogotovu s rešoom za kafu. Divan je već odavno stajao u dubokom alkovu. Ako
useli i frižider, postaće autohton. Potonuće u opijumski san samodovoljnosti.
Već ionako se ne viđa dovoljno. Njegovi izgledi u društvu pate. Porodične spone
zarastaju u zarđalu rutinu.
Život postaje divanski, turski. Više kao neko opšte razmišljanje nego
stvarno življenje. Čak i ako se ispostavi da je taj Jusuf beg obrazovan i
nadaren čovek – jer kakav je, on još
ne zna – da se frižider ne kvari i televizijski program postane dublji od
zračenja katoda koje ga posreduju, teško bi se takvo društvo moglo smatrati
dovoljnim da čoveku ispune vitalne godine.
Beg, naravno, neće znati da je osuđen. Pisaće ispovest da bi temeljno,
akuratno objasnio greške počinjene u korist Otomanskog carstva. Carstvu će,
međutim, već sve biti jasno. Dok osuđenik bude tražio snažne i dirljive reči za
opravdanje pred istorijom, pa i izvesnim praktičnim nadama na rehabilitaciju
bude davao krila, ta istorija će s konopcem u ruci, stajati pred njegovim
vratima i razmišljati kojoj tehnici davljenja prednost da dopusti.
Neočekivana crna, mutava smrt ironično će obasjavati efendi Jusufove napore da svetu objasni sve svoje nedužnosti. U
širem smislu, u kome književnost ezopovski simbolizuje tekuće probleme,
situacija će poetski dočaravati besmislenost svih ljudskih nastojanja da se
bude shvaćen, čak i ako se živi u najboljem od svih svetova. Može li se biti
aktuelniji? Za pametne ne može. Budalama se ionako niko ne obraća.
Izlaz iz lavirinta samrtničkih razmišljanja je nađen, ali se begov ispražnjen
mozak nečim mora napuniti. Po mogućstvu nečim praktičnim. Logično je, dakle, da
se razmišlja o manuskriptu, o tome kako da se, ne savijajući previše fakta, on,
beg, osvetli sa najpovoljnije strane. To, nažalost, zahteva da on, pisac, zna
od čega se to beg zapravo brani, zašto je osuđen, i ko je on uopšte u
komplikovanoj administaciji beogradskog pašaluka. Jer sve što on, pisac, o begu
zasad zna je – ime. Egzotično ime, koje se ne može naći u svakom telefonskom
imeniku.
I godine. Blizu je, naime, pameti
da, bar u visokoj politici, jedan otomanski plemić ne može zasvinjiti pre
pedesete. Pre pedesete mu se za tako nešto i ne daje prilika, koju ima danas
svaka tridesetogodišnja šuša. Što se tiče sedenja na divanu i pisanja
ispovesti, pozicija je perspektivna za početak svakog romana, pa ma se nijedna
reč tog dokumenta ne ispisala.
(Junak je uvek mogao biti na vreme
ometen u nepoželjnoj iskrenosti bilo čime, čak i prirodnom katastrofom, ako se
u spisateljskoj torbi nema ništa lakše.) Sve ostalo na tom prvom arku bili su
popularni tehnički detalji kojih se nije spasla nijedna priča o tim nesrećnim
Turcima na ovim meridijanima napisana.
No comments:
Post a Comment