TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXXIV deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav
Pekić
LEPA KNJIŽEVNOST I
RUŽNO DAVLJENJE
Kakva je to jebena bronzana kopča kojom se pergament drži
za tablicu? Valjda vrsta metalne štipaljke? Ubedljivo zvuči, premda za tako
nešto nikad nije čuo. Izmislio je kopču na licu mesta da bi udovoljio
sitničarskoj racionalističkoj logici.
Pergament bi se u protivnom tokom pisanja pomerio. I onda? Neka se pomera.
To je begova briga. Ionako neće stići, ako se pisac bude pitao, baš mnogo toga
da izjavi za budućnost. Umreće pre nego što ustanovi da mu pomeranje podloge
smeta koncentraciji.
Fildiš bi možda mogao zameniti sa slonovačom. A i to je cepidlačenje. Nikome od toga ništa neće biti
jasnije.
Älah se,
međutim, svakako piše sa dva l. Ällah, dakle. Nije mu stalo da neki nastrani
arabist na njemu zarađuje hleb.
Izraz lične odaje za sobu, u kojoj beg sedi, deluje jamačno preterano
savremeno. Poput boudoira. Na turskom
se spavaća soba kaže jatak odasi, ali
beg svakako ne piše za povest – u krevetu. Nije bolestan. Da
jeste, pogotovu teško, gajtan bi izgubio bar pola svoje dramske vrednosti. Ručaonica se kaže jemek odasi, ali ona mu je izlišna.
Ostaje oturma odasi ili soba za
sedenje. Poteškoća je jedino u nepouzdanom izvoru njegovih obaveštenja.
Ona potiču od izvesnog gospodina Jusufa Mardina i njegovog priručnika Turkish Phrase Book, poglavlje posvećeno
ponašanju i snalaženju po hotelima. Gospodin
Mardin je tu prilično iscrpan. Čitao je: "In
Turkey hotels are graded according to the standards they maintain. The charges
are fixed by law. Hotel rates are on the whole very reasonable ..."
Činjenica da su hotelske takse u Turskoj
utvrđene zakonom i, u celini, vrlo trezvene, može mu koristiti ako jednom
poseti Carigrad o kome s toliko poznavanja piše, ali ga ostavlja na cedilu ako
treba da utvrdi da li gospodin Mardinovi hotelski termini korespondiraju sa
jezikom XIX veka i sa rasporedom soba u jednom otmenom konaku.
Najpametnije je da lične odaje zameni divanhanom.
Sa nje je pogled prekrasan, ukoliko se ima šta gledati. Kad beg bude umirao,
ako ima vremena, može poslednji put baciti pogled na svet i povodom toga nešto
reći.
Dilsuz Galeb Kumrija je
takođe uspeo pronalazak. Kumovali su mu Turcizmi
u srpskohrvatskom jeziku Abdulaha Škaljića, pošto su se na krvniku oprobala
sva imena od Abasa do Zumreta. U svemu ostalom, naročito u trgovačkom realizmu,
bio je čedo njegove mašte. Nema zbora, merkatilizam Kumrijinih meditacija je
životan. Spustio je visokoparnost uvodnog opisa za oktavu i još jednom ismejao
begovu naivnu nameru da se na ravnoj nozi nagodi sa istorijom. Smrt je, kao i
uvek, išla ruku pod ruku sa životom, a da jedno drugo ne primećuje.
Briše kahpeoglu – kurvin sin i dopisuje govnar. Još jedan obol
savremenosti. Zatim vraća kahpeoglu
bez prevoda. Sad izgleda da se govnar
na turskom kaže kahpeoglu. Dočim je
to kurvin sin. Uklanja, najzad, celu
ispravku i psovci vraća prvobitno tursko-srpsku frazu. Dođavola sa
savremenošću!
Galeb
Kumrija će ući u sobu i zadaviti Jusufa bega već kod datuma ispovesti. Ama,
neće valjda baš odmah? Begova predsmrtna bulažnjenja spretno su izbegnuta. To
je u redu. Dobar deo čitalaca, žureći da što pre stigne do davljenja, ionako bi
svako filosofiranje preskočio.
(Druga paranteza: Čitajući
neke savremene zapadne visokotiražne romane, veoma zanimljive uostalom, uzeo
sam nekoliko otisaka ključeva uspešnog pisanja.
- Ako u prvoj rečenici na nekoga uperite revolver,
on mora opaliti najkasnije u petoj. Ako se iz njega puca u poslednjoj, pre nego što ćete
zapisati mesto i datum završetka knjige, vi ste propali.
- Izuzetak od pravila
je – ljubav. Odlaganja kraja radnje dopuštena su samo između žene i muškarca
i to samo – u krevetu.
- Ako vaši junaci već
nešto moraju da misle, gledajte da to čine kratko, jasno i korisno. Nema
nikakve hasne opterećivati ih razmišljanjem o arhitekturi ulice kroz koju
stižu na neki poslovni sastanak.
- Izuzetak je
arhitekta koji ide na sastanak povodom novog urbanističkog rešenja dotičnog – ne drugog dela
grada.
- Ako vam je stalo da
se od razgovora nešto razume, ne puštajte u dijalog više od tri lica
odjednom. Četvrto može biti jedino dete koje tera svoju nezavisnu temu.
- Poželjne su sve neobičnosti na planu sižea i događanja, nijedna na planu stila i izražavanja. Nikad ne opisujte običnu scenu na neobičan način. Neobična scena na običan način – to je osnovni ključ uspeha ...)
No comments:
Post a Comment