TAMO
GDE LOZE PLAČU C1 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
16.
JEDNA MLADOST NA BALKANU,
POLUOSTRVU ČUDA
S otporom toj
"neumitnoj prirodi" vezane su i neke naše, moje i Aleksandrove,
zajedničke školske uspomene. U našim se porodicama, a i van njih, nemačko bombardovanje
Beograda, 6. aprila 1941. smatralo svinjskim postupkom. Za nas je uistini
svinjski postupak bio što su propustili da njime pogode i našu gimnaziju. (Kako
je to pošlo za rukom Drugoj muškoj, nisam pametan.)
Potresi su joj jedva ogulili unutrašnju sluzokožu,
razgolićujući mestimično električne žice, tanak splet njenih svetlosnih živaca.
Ni najmanje nije bilo teško, na povratku iz klozeta, gumom izolovanim kleštima
zaviti svaki raspored časova u crno. Krpljenje zidova nije pomagalo. Dobar
čekić se mogao nositi sa svakom zakrpom.
Povrh toga, izvesna oštećenja, predviđena za buduće
korišćenje, pokrivali smo plakatima domaće izrade koji su najavljivali
dobrotvornu priredbu "dana toga i toga", demonstrirajući za javnost
bolje strane naše prirode. "Dana toga i toga", naravno, priredba iz
tehničkih razloga ne bi bila održana, i pošto bi se u međuvremenu ugasila
svetlost, "bolje strane naše prirode" ostale bi u prijatnoj pomrčini.
Tome se retko ko ozbiljno suprotstavljao.
Kraj rata je bio na vidiku, ali njegovo značenje još uvek
nedokučivo. Svako je marljivo obrađivao vlastiti vrt, ne gledajući preko ograde.
Stanje opšte nezainteresovanosti za bližnje bilo je u građanskim krugovima
toliko da smo u gimnazijskom dvorištu mogli najaviti i lov na slonove, niko se
ne bi obazirao. Niko s puškom ne bi došao...
Aleksandar se bavio Crnom berzom. U "Crnoberzijancima"
sam okupacijsku građansku familiju definisao kao "ljude koje ujedinjuje
ista neprilika i koji na Crnoj berzi nastupaju kao jedna firma". Šta je
crna berza, zna se.
Šta je neprilika,
međutim, mada se općenito takođe zna i pod njom podrazumeva obično sve što nam
nije od koristi, ipak treba pobliže objasniti. U prolećnim mesecima 1944. u
kojima je svuda unaokolo odjekivao ropac Nove Evrope, ne behu u eksplozivnom
previranju samo ratni frontovi već i ljudske pameti. I pojmovi najustaljenijih
značenja tražili su pa i nalazili za sebe nove mogućnosti, nova tumačenja.
Nekada se, na primer, bogatstvo ni u kom slučaju nije
moglo smatrati neprilikom, čak i da je znatno, osim ako je kradeno, i to jedino
kad se za to sazna. Sada se ozbiljno nagoveštavalo vreme u kome će se ono, dok bude trajalo, mada mu niko dug život
nije predviđao, osećati kao neprilika, neka vrsta sramnog žiga kojim sudbina s
likom istorije pojedine primerke fele obeležava za klanje.
Ukoliko je neko bio bogatiji, neprilika je bila veća. Ali
je u krajnjoj liniji zavisila od toga ko će pobediti. Jer u jednoj od
varijanata ratnog ishoda, bogatstvo bi opet postalo popularno, a neprilikom bi
se smatralo, kao što je građanski red – siromaštvo.
Poreklo je nekada garantovalo izvesne ugodne povlastice. Sada
se očekivalo vreme u kome će garantovati samo jednu: da se bude na listi onih
kojima će biti oduzete sve ostale. Ime koje je davalo život, moći će ga
oduzeti. Drevno magijsko pravilo po kome "što život daje, to ga i
ubija", dokazaće se još jednom.
Nekada su se, takođe, naročito velikim neprilikama
smatrale takozvane porodične crne ovce.
Nije bilo nijedne velike i ugledne familije koju bar jedna nije bacala u
očajanje. Dugovi crnih ovaca nisu priznavani, odricano im je pravo na nasleđe i
izbegavan svaki dodir s njima.
Te babaroge porodičnih istorija
šunjale su se oko soba u kojima su vaspitavana građanska deca, kao avetinjska
oličenja svega što će im se desiti ako se ne drže staleškog i porodičnog
koloseka. Mislilo se da će položaj crnih ovaca ostati isti i ako dođe do
revolucije na svim drugim područjima života. Promeniće se jedino zvanje tih
crnih neprilika.
Od defraudanata, bankrota, kockara i pijanica postaće oni
ministri, generali, episkopi i bankari.
No comments:
Post a Comment