TAMO
GDE LOZE PLAČU CVI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
17.
NAJZAD I JEDAN DOBAR ŠVABA!
Kad su mu se trgovački bilansi potpuno osušili na vatri
ratne privrede, bilo mu je jasno da ga je vođa Reicha za nos povukao. Na
žalost, već je bilo kasno da sa svojom renoviranom trezvenošću počne nešto
pametno u građanstvu. U međuvremenu je mobilisan. S njim je unovačen i njegov SA Führer . Bio je u naponu
krstaškog elana.
"Stvar je najzad krenula!" izjavio je dok su se
vraćali iz regrutnog centra. "Svaki će od nas za par godina imati svoj Gau." "Sve nešto mislim..."
počeo je Hans, ali ga je starešina prekinuo: "Nema tu šta više da se
misli. Te civilne prnje možemo obesiti u orman." Bio je srećan što ga je
rat oslobodio obaveza da gubi vreme tražeći neprijatelje. "Misao smeta
dobrim refleksima." To je bio njegov konačan zaključak u pogledu svega što
je ta Misao postigla za poslednjih nekoliko hiljada godina.
Hans je rešio da ga ovog puta ne posluša. Počeo je misliti
u času kad se SA Führer
tog luksuza definitivno
odrekao. Misao je možda i mogla smetati u ratu njegovog starešine. Rat, što će
ga on, Hans, voditi, nije bio SA Führerov, i u njemu je
razmišljanje, račun, odmeravanje, igralo presudnu ulogu. Hansov rat je imao da
bude trgovački.
Primenjujući formulu, uz nešto sreće, našao se u
intendaturi. S njom je krstario Evropom onako kao što su rani Njegovani,
putujući romejski torbari, išli za otomanskim ordijama. Gurbetovao je u Češkoj,
Poljskoj, Holandiji, Francuskoj, dok se nije obreo na Balkanu, najpre u Grčkoj
pa u Srbiji, i tu zaglavio.
Kad smo se bolje upoznali, izneo mi je svoj sud o
poslovnim sposobnostima nacija s kojima je trgovao. Nismo rđavo prošli. U
pogledu Crne berze, Beograd se, naravno, nije mogao porediti s Atinom, ali smo
s Francuzima držali korak, ostavljajući daleko iza sebe severnjačke narode,
čija je ideja o Crnoj berzi u ratnim okolnostima bila zbilja ekstravagantna.
"Ti su idioti zahtevali od mene da im isporučim
minobacače." "I šta si uradio?" pitao sam ga. "Šta sam
mogao kad ih nisam imao. Prodavao sam im obične mitraljeze."
Pitao sam ga, takođe, šta je bilo s njegovim SA Führer.
"Taj je već dobio Gau , svoju marku na Istoku.“
"Gde?" "Na Crnom moru, kod Odese." "Lep kraj. Je li
prostrana?" pitao sam. "Ne baš", odgovorio je. "Marka od
dva sa jedan ne može se uzeti kao naročito velika, ali je dovoljna da se čovek
ispruži."
Eto, tog Hansa Pipldorfa premestiće 1944. u Beograd. Tamo
će postati posilni pukovnika von Blauringa, inspektora vojnih menaža Grupe
Jugo-Istok. U kući đenerala Njegovana doći će u dodir s njegovim mladim rođakom
Aleksandrom iz "Crnoberzijanaca" i s njim će uspešno unapređivati
naše šanse da u Crnoj berzi prevaziđemo čak i Francuze.
Nisam ga, međutim, predstavio ovde samo zbog njegovog
doprinosa okupacionom privrednom životu, mada je bio znatan, niti što je,
uprkos trgovačkim sebičnostima, prirođenim pozivu, bio bolji od većine Nemaca
koje sam upoznao. U prvom redu sam imao na umu izvanrednu prilagodljivost
životnim prilikama.
Bilo je kod Hansa nešto više od puke snalažljivosti kojom
svi manje ili više raspolažemo. Snalažljivost je, na kraju krajeva, plod rđavog
iskustva. Kod njega kao da je bila preiskustvena,
vitalna sposobnost, izvežbana, ali ne i uvedena iskustvom. To je njegovim
svinjarijama davalo nevinu, prirodnu čar neizbeživog.
Mi smo se svinjarija, pomoću kojih se preživljava, morali
učiti. On ih je, kad god su mu bile korisne – ali samo onda – činio spontano kao što drugi dišu. Vi ste ga mogli
osuđivati, mada bi zavidljivost bila iskrenije osećanje, ali ga niste uspevali
mrzeti, kao što ne možete mrzeti vodu koju kiše izlivaju iz korita, premda vam
prete potapanjem.
Među ljudožderima bi većina Kantovih učenika svoju
snalažljivost iscrpla u pokušajima bekstva. Hans bi tretirao i tu mogućnost.
Ali, ako bi mu se učinila neproduktivnom ili neizvesnom, on bi se pridružio
gozbi.
Immanuel
Kant (1724–1804), nemački filozof., Glavna dela: Kritika čistog uma, Kritika praktičnog uma,
Kritika moći suđenja.
Ma kako bismo se mi lično u takvim situacijama poneli, ne
možemo poreći istinu da je među ljudožderima kanibalizam jedina snalažljivost
koja se broji.
(Književnost, br. 4, 1979
No comments:
Post a Comment