TAMO GDE LOZE PLAČU LXXXXVIII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav
Pekić
16.
JEDNA MLADOST NA BALKANU, POLUOSTRVU ČUDA
Prelistavam Dnevnike da bih ustanovio
kad sam i pod kakvim okolnostima dobio ideju za "Crnoberzijance".
Prva beleška koja na inspiraciju ukazuje odnosi se na roman Ernsta Tollera"Eine Jugend in Deutschland" ("Jedna mladost u Nemačkoj").
Ernst
Toller
(1893–1939), nemački levičarski pisac drama i proze, poznati i po
ekspresionističkim pozorišnim komadima. Bio je šest dana predsednik
kratkotrajne Bavarsko-sovjetske republike.
Prolazi zatim bezmalo dvadeset godina kad se 1967, ideja penetrira u rukopis "Graditelja". Odlomci ove nedovršene hronike o poslednjem Njegovanu,
graditeljskom geniju Isidoru Njegovanu, štampani po listovima i časopisima,
međutim, ne otkrivaju ni senku književne tehnike s kojom danas
"Crnoberzijance" ispisujem.
Neštampani odlomci me obaveštavaju da je
ona bila prisutna, pre nego što sam od nje odustao i namenio je posebnoj knjizi
u okviru ciklusa o Njegovan-Turjaškima. Razlozi su višestruki ali je, verujem,
odlučujući bila nemogućnost da se trećim licem, u kome su pisani
"Graditelji", izrazi radikalno subjektivan odnos prema stvarnosti
koji je trebalo da nadahnjuje "Crnoberzijance".
O "Jednoj mladosti na Balkanu"
može legitimno izveštavati jedino ona sama. Prvo lice je prirodna forma njenog
izražavanja i doživljavanja. "Graditelji" su tako ostali da, kad tome
dođe vreme, dokrajče glavnu razvojnu liniju i genosa i Sage o njemu, a
pripovedač "Crnoberzijanaca" Aleksandar, poslednji veliki trgovac
Firme "Simon & Sin A. D.", otišao je među "Portrete i
Autoportrete", da pravi društvo rentijeru Arseniju, đeneralu Đorđiju,
ministru Teodoru i ostalim zatočnicima nekadašnje cincarske čaršije, i da pojmu
trgovine do neslućenih razmera raširi značaj.
Uvođenje dokumenata u knjigu kasnijeg je
datuma i posledica potrebe da se jedna apsolutno lična vizija sveta uravnoteži
opštepoznatim činjenicama. Građevina priče biće sazdana od golih fakata i po
njoj će se, slobodna kao drevni duh Mesta, kretati "Jedna mladost na
Balkanu". I kao što duh prolazi kroz zidove koji nas zaustavljaju,
empirija neće tu Mladost sprečiti da je na svoj način vidi, protumači, doživi i
sažme u iskustvo. Jer umetnost nije u činjenicama, već u njihovoj
interpretaciji ...
(Dnevnik, 1978)
„Crnoberzijanci“
su istinita priča o jednoj mladosti na Balkanu, ćorsokaku Evrope, na kome je u
Zlatna pelaška vremena sve bilo moguće, na kome još i danas, u osvitu blaženog
ciklusa Vodolije, ako imate dar zapažanja i nešto srčanosti, možete sresti
stvorenja sposobna za preduzeća, koja je logika s odvratnošću odbacila sa svim
ostalim zabranama hrišćanske civilizacije.
To
je, takođe, i školski dnevnik njenog sentimentalnog vaspitanja, poverljiva
povest njenog postepenog, prirodnog pretvaranja u ovo što je sada: dotrajalu,
pohabanu, plesnivu, no pomno zakrpljenu građansku vreću za spavanje, ispunjenu
patetičnom gorčinom i nekom euforičnom bezbrigom, ali i sjajno socijalno
čudovište koje se smatra "uspelim čovekom" – u zavisnosti od toga
posmatra li se iznutra, sopstvenim
očima, ili spolja, očima sveta i
njegovih raboša.
No comments:
Post a Comment