TAMO GDE LOZE PLAČU CLX
deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
25.
ISPOVEST KAO METOD
PISCIMA ISPOVESTI, DNEVNIKA,
MEMOARA I AUTOBIOGRAFIJA
Čovek pokolje porodicu, njih sedmoro na broju. Zatim o
tome napiše knjigu. Porodicu zakopamo, knjigu čitamo. Ako je, zahvaljujući
nepismenosti ili neshvatanju vremena, ipak ne napiše, naći će se već neki
novinar ili književnik. Pri tome nas iskreno zaprepašćuje izvesna
neblagodarnost unesrećenih prema onome što ih je u crno zavio. Ta, zar senka njegove
slave ne pada pomalo i na njih?
Juda[1] je prodao Hrista[2][LP1] [JLj2] , potom se raskajao. Ja pišem knjigu u kojoj objašnjavam njegovu tragediju. Razapet je, međutim,
bio Hristos.
Skretničar zaboravi na skretnicu – žrtava trideset. Ali to je bezličan broj. Jedina ličnost u toj
katastrofi je – onaj koji je zaboravio. I ceo se naš posao sastoji u tome da dokučimo zašto?
Jedni su smatrali da Staljin nije bio u pravu. Zato su
kažnjeni. Drugi su smatrali da je bio u pravu, zatim su napisali memoare u
kojima su časno priznali da nisu bili u pravu. Za to su nagrađeni. Osim toga,
ta ispovest je, dovraga, tako lepo sročena da se vi prosto postidite što ste
bili u pravu pre njih.
Znate li vi, možda, nešto o udovi koju je ubio
Raskoljnikov[3]? Ja ne znam ništa. O Raskoljnikovu
znam sve, o starici ništa. Poznate su nam sve osobine, navike jednog Landrua, a
znamo li nešto o njegovim ženama? Ne verujem da smo sigurni ni u njihov broj. O
Neronu[4] znamo više nego o
vlastitom ocu, za hrišćane koje je bacao lavovima znamo samo da ih je bilo –
mnogo.
Izdate najboljeg prijatelja. Vi ste junak te žalosne
priče. Prijatelj je samo povod. Ako ste oštroumni i sledite duh vremena,
napisaćete o tome ispovest.
Pošto ste već rđavi, postaćete još i poznati. (Čemu,
najzad, služi biti dripac u potaji?) To će vam stvoriti nove prijatelje kojima
ćete nadoknaditi izgubljenog.
Možete varati, lagati, obmanjivati, samo kad budete
uhvatili malo vremena objasnite vaš sistem, recite nam niste li možda imali
kakvih neprilika sa savešću. Dobro je imati ih, ne razume se da vas takve u
nepodopštinama ometu, nego tek toliko da vam ove ne polaze za rukom baš sasvim
olako. Grehove vaše to će snabdeti dušom nad kojom ćemo, dobar vam stojim,
gorko plakati. Jer, ima li išta nepravednije od okolnosti koje prinuđuju čoveka
da unesrećuje bližnje? Sami bližnji su sporedni. Oni nemaju dušu. Oni su tu
samo da se ispolji vaša.
Možete pomalo i ubijati, pod uslovom da nam, kad sredite
utiske, potanko opišete kako ste to izveli. Nije naodmet da nam date i neki
dobar razlog. Njih ima napretek gde god se obrnete, a vaš će čin posredstvom
razloga postati životan.
Možete biti u zabludi koja će vaš narod dovesti do
propasti, samo se na vreme pokajte, pokažite onako iz sveg srca da ste omanuli,
eto desilo se, ispovedite se po mogućstvu u obliku višetomnih memoara, sa
priloženim dokumentima, biranim rečnikom nam ispričajte kako se to sve slučilo
(ako već ne mogu da vas čitaju žrtve vaše omaške, biće to dobra lektira za
njihovu decu). Jer, najzad, ta nesrećna omaška, koja najčešće samo ističe vaš
idealizam, to je vaša lična tragedija. Vama je najteže i treba vas žaliti. (Vas nam je i najžalije.) Osim toga vi
ste tako časni, tako iskreni, tako srčani. Vaša otvorenost je besprimerna
moralna kuraž. Gotovo nam je krivo što niste malo više grešili, da bi se vaša
plemenita istinoljubivost ispoljila sa još većom silinom.
Možete biti nekrofil, obijač sefova, razbijač glava,
ubijač duša, dostavljač, varalica, najmljeni ubica, makro, tiranin, izdajnik,
sadist, krijumčar droga, ucenjivač, seksualni manijak, ukratko sve što vam
drago i što najbolje odgovara vašem pogledu na svet samo nemojte, za ime sveta,
zaboraviti da to jednom stavite na hartiju. Predlažem vam da izjavite kako je
ovaj kurvinski svet bio svirep i pokvaren prema vama, te da niste imali drugog
izbora osim da od njega budete i svirepiji i pokvareniji, već prema tome koju
nam vrstu zla ispovedate.
U stvari, ne shvatajte ovo sasvim doslovno: budite rđavi,
ako već morate, samo, kumim vas bogom, ne pravite od toga ni knjige ni doktrine.
Ako baš morate da se ispovedate – eno vam crkva!
(Književne novine, februar, 1969)
[1] Juda Iskariot je bio prema Novom zavetu jedan od 12 apostola
Isusa, koji je poznat po tome što je
izdao Hrista vrhovnim sveštenicima Judeje. (Prim. prir.)
[2] Isus Hristos, Isus iz Nazareta, ili Mesija (oko. 5 pre nove ere – oko 30 nove ere) je centralna ličnost
hrišćanstva. Oni ga vide kao Mesiju koji je bio predskazan u Starom zavetu. Kao sin božiji on je
donosio čovečanstvu spasenje i pomirenje sa Bogom umirući za njihove grehe i
vaskrsnuvši iz mrtvih.
[3] Raskoljnikov je glavna
ličnost u romanu Dostojevskog Zločin i kazna.
[4] Nero
ClaudiusCaesar Augustus Germanicus (37–68. n. e.), bio je peti i poslednji rimski imperator iz
dinastije Julija-Klaudija. Pomagao je umetnost kojom se i sam bavio,
ali nije bio omiljen. Pripisuje mu se i veliki požar koji je skoro uništio Rim.
Gradio je pozorišta i promovisao atletske igre. Proteran je iz Rima i izvršio je samoubistvo.
No comments:
Post a Comment