TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav
Pekić
32.
BALKANOIDNO VREME
Vreme vilinog konjica i čoveka ne podudara se. Mitološko vreme je
jednovremeno kao pompejsko slikarstvo. Indijsko kružno, čineći od istorije neprijatan
zvuk pokvarene gramofonske ploče. Sakralno ne teče. Aristotel je mislio da je
"vreme mera kretanja u odnosu na pre i posle". Plotin[1] ga objašnjava kao "život duše u kretanju, kojim
prelazi iz jednog stanja delovanja ili iskustva u drugo".
Bergson[2], Heidegger[3], Kant, Sv. Avgustin[4] imaju svoja tumačenja. Vreme na koje misli vojni
strateg drugo je od vremena koje brine igrača na Berzi. Vreme u radosti i bolu
nije isto. Na raznim meridijanima ono je različito i mi nemamo pouzdanog načina
da proniknemo u tu najveću tajnu sveta i da ustanovimo, jednom za svagda i za
sve, da li je sat dvadeset četvrti deo kružne putanje Zemlje oko Sunca ili
vreme potrebno da se skuva pirinač. Da li budućnost ne postoji samo na jeziku
Bantu crnaca ili je zaista nema?...
(Dnevnik, 1977)
U našim istraživanjima
moramo se osloniti na logiku ili unutrašnji osećaj proticanja – ako smo
filosofi. Ali ako nismo, ako smo građani u čekaonici, naša jedina mera može
biti brzina kojom obavljamo poslove. Primećujemo tada izvesnu povezanost
shvatanja vremena i strana sveta. Ukoliko smo bliži Jugu ili Istoku, vreme sve
više gubi dogovoreni oblik, prestaje biti zajedničko, međunarodnom konvencijom
određeno, i postaje stvar ličnog suda. Vreme koje u Beču traje uvek jedan sat,
u Beogradu može trajati dva, u Atini tri, u Carigradu pet, a još dublje na
Istoku – i danima.
Zakon o javnim berzama donesen je u Kraljevini Srbiji
3. novembra 1886. Berza je, međutim, osnovana tek 1894, devet godina posle
donošenja porođajnog zakona. Premda je mimo teme, spomenimo da su, po 5. čl.
Zakona o berzama, iz posećivanja ove – pored banaka – najznamenitije ustanove
Kapitala, bile isključene "ženskinje". Društvo im u tome prave
stvarni i lažni bankroteri, nesolidni dužnici, lica bez građanske časti i
maloletnici. Dame imaju kurtoaznu utehu da su sadržaj već prve tačke kasatelnog
paragrafa.
Ako bi se nekom savremenom "utrkivaču s
vremenom" razmak od donošenja Zakona do njegove primene učinio predugim,
to bi bilo samo stoga što ne zna da je pedesetak godina pre pomenutih datuma
vreme u Beogradu teklo još sporije. A to je, opet, najvidljivije po istoriji
pseudoberze, finansijskog predšasnika današnje, udaljene od one Londonske
ili Amsterdamske, pa i izmeđuratne Beogradske, kao orangutan od čoveka.
Beogradska čaršija se o monetarnim i robnim kretanjima
na evropskom tržištu obaveštavala preko bečkih, peštanskih i pariskih novina.
Zbog toga su Firme redovno svraćale u Beogradsko čitalište – diluvijalni predak
Narodne biblioteke – smešteno u susedstvu Saborne crkve. Pa kad je već tako,
pomislila su preduzimljiva gospoda Dimitrije H. Tirol, Emanuel Solar i Simeon
Njegovan – Lupus, ktimatiasi
(posednici) i veleboltadžije
(veletrgovci) beogradski, zašto ne bi u gongu čitalnice bila postavljena
školska tabla, na kojoj bi njen pisar svakodnevno ispisivao tekuće berzanske
kurseve, povađene iz inostranih listova.
Ministarstvo narodne privrede, koje se u ono vreme
staralo i o narodnom prosvešteniju – simbioza, u kojoj nijednom nije bilo lako,
ali svakako bolje nego što je bilo privredi dok se o njoj brinulo Popečitelstvo
vnutrenih dela – zdušno je blagoslovilo ubav naum čaršijskih čelengasa i sa
svoje visokoblagodarne državne strane novopečenim srpskim berzijancima, kao
žurnu pomoć Otečestva, poslalo – jedan sunđer. Devetnaest godina je valjalo
čekati da mine dok se, 11. novembra 1852, isto Ministarstvo nije odvažilo na
prvu značajniju reformu naše Berze. Ona se sastojala u postavljenju jednog
rashodovanog astala pod tablom i teftera na njemu, gde su trgovci, uz taksu od
pola cvancika po ugovorenom poslu, ubeležavali svoje ponude i potražnje
produkata i efekata.
Kalo, poli kalo! – što bi kazali ondašnji Cincari –
Lepo bogami! Lepo i brzo!
[1] Plotin (204/5–270. n.e.),
antički filozof, neoplatoničar. Njegova
dela sačuvana su u devet knjiga, Eneida, zahvaljujući
njegovom učeniku Porfiriju. Plotinova shvatanja su, posredstvom Sv. Avgustina u
znatnoj meri uticala na hrišćanske mislioce i filozofiju humanizma.
[2] Henri-Louis Bergson (1859–1941), jedan od najvećih francuskih
filozofa prve polovine XX veka. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1927.
[3] Martin Heidegger (1889–1976), nemački
filozof, profesor Univerziteta u Frajburgu. Njegovo najpoznatije delo je Biće i vreme, i smatra se najznačajnijim
filozofskim delom XX veka. Heidegger ostaje kontroverzna ličnost zbog svog
stave prema Hitleru. Njegova antropologija je pesimistička. Glavna dela: Kant i problem metafizike, Šta je
metafizika, Uvod u metafiziku, Henderlin i suština poezije, Šumska staza.
[4] Aurelije Augustin, Sv. Augustin (354–430 n.e.), rimski filozof i teolog. Posebno je cenio Platona; jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji hrišćanstva. Godine 1303. proglašen je za sveca. Dela: Civitas dei, Ispovesti.
[LP2]Znači prethodnik, ali neka ostane ovaj Pekićev izraz jer postoji u
Rečniku Matice
No comments:
Post a Comment