TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXV deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXV deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

35.

SRPSKA ŠTAMPA IZMEĐU SVETSKIH I DOMAĆIH POSLOVA

Ponekad se ima utisak da je naša štampa, ako baš ne obaveštenija, ono spremnija da sa nama podeli svoja obaveštenja o onome što se dešava u Patagoniji nego o događajima u sopstvenoj zemlji. Jedan geografski prostor koji je vekovima inspirisao maštu stranaca i stupce njihovih listova – pa to i sad čini – kao da ne nadahnjuje u dovoljnoj meri domaće žurnaliste...

(Dnevnik, 1961)

Izgleda, međutim, da ova neuravnoteženost interesa nije posledica nekog filosofskog shvatanja o jedinstvu sveta, nekog novinarskog monizma već, između ostalog, i tradicije začete u činjenici da su prvi srpski listovi štampani u inostranstvu, koje njihovi izdavači i saradnici i nisu smatrali inostranstvom, već sopstvenom državom, prema kojoj je inostranstvo bila – Turska, pa u njenom okviru i Srbija.

Zapazio sam ovo kad sam zbog priče o emigraciji Simeona Lupusa i Simeona Grka u Zemun (Zlatno runo II) prelistavao brojeve Novina serbskih iz carstvujušćega grada Viene ot godine 1813, a štampanih s "dozvoljenijem ego Kes. Kral. Veličestva".

Te novine su, bar godine 1813, bile srpske jedino utoliko što su izlazile na srpskom jeziku a u staroslovenskoj ortografiji. Sve ostalo u njima bilo je – internacionalno. Vesti su uglavnom donošene iz "Švedije, Šleske, Francuzske, Inglezske, Rossije, Saksonije, Španije, Praizske" itd. To se smatralo Stranim priključenijima  (u koja će spadati, kao što ćemo videti, i Prvi srpski ustanak). Pod Priključenijima otečestvenim , katkad i "vnutrenjim", podrazumevani su događaji iz tadašnje Austrije. Pretežni deo sadržaja se pod naslovom "Ot vojnišča" odnosi na ratne operacije koje su se tada, u vreme Napoléonove[1] labudove ratne pesme, vodile širom Evrope. (Ratu su, na ovaj ili onaj način, uostalom, posvećene i vesti iz svih spomenutih zemalja.)

Godine 1913. Srbija je doživljavala poslednju godinu svoje rovite, nesigurne, međunarodno nelegitimne ratne slobode. Te će godine Prvi srpski ustanak biti ugušen. O celom tom događaju, koji će srpskom XIX veku dati boju, u Novinama serbskim ima samo pet kraćih vesti datiranih 1. i 8. avgusta, 18. i 30. septembra i 10. oktobra. Prve četiri se donose pod krupnim naslovom "Iz Serbije". Ali već peta, ona od 10. oktobra (kao i tri preostale do kraja godine, od 21. oktobra, 18. novembra i 2. decembra), idu pod zvaničnim naslovom "Ot Turske", što ga je Ustanak preuranjeno izbacio iz upotrebe. Premda ažurna promena naslova, vezana za ponovni ulazak turske vojske u Beograd otkriva poslovnu realističnost izdavača Novinama serbskim, mora se priznati da su one bile jedina strana sila koja nam je bez naslova, rezerve i zadnje misli u glavi priznala da postojimo.

Izvesno osećanje oskudnosti obaveštenja o stanju srpskih poslova (koje će se vremenom odomaćiti), kao i  oblačno ubeđenje da oni stoje bolje nego što su stvarno 1813. stajali (kojim ćemo, takođe, biti pelcovani), u priličnoj meri prati čitanje ondašnjih izveštaja iz Srbije.

1. avgusta 1813: Novine serbske prenose požunske:

"Ljudstvo, koje je ovog leta iz Beograda protiv Turaka izišlo, jest do 1600 veliko. Srbi su se na četiri časti razdelili; dve su pošle k Nišu, a dve k reki Drini. Još se nisu Srbi s Turci bili. Turci su veoma slabi, i samo do 5-6000 ljudi jaki."

Nastranu rodoljubiva arogancija s kojom se 6000 Turaka ne smatra dovoljnom silom za 1600 Srba, čak i kada se oni na pola razdele, u tonu cele vesti oseća se ubeđenje da je bitka već dobijena i da ostaje još samo da se Turci sahrane.

Vest od 8. avgusta, pod naslovom "Iz Zemuna julija 21ga", kao da našim novinama za pravo daje:

"Od Serbije se čuje da su Bošnjaci pod Vezirom Travničkim i Beglerbegom Banjalučkim 9. julija kod Zvornika preko Drine proderslivo prešći naumili, i da bi Serble napasti, na levo do Loznice došli. Nekoliko je nji i do Novog Sela šest časov ot Šapca doprelo. Julija 12og udare se. Turci desnim krilom svoim udare na levo krilo Serbalja, no puške i topovi iz Serbski busija nateraju ih da ustupe. Onda Ti Gospodar Georgije s glavnom vojskom iz planine isterči, desno krilo Turaka berzo obkoli i most novi preko Drine načinjeni razoriti namri. Sad se svuda i na svaku stranu biti i boriti načnu. Rukojaščije (Manöuvre ) ovo Serbsko prinudi Turke begati. Turci istina proderu, no i mnogo ljudi i vojenog posuđa izgube i tako istučeni budu da im se mnogo hatlja u Drini utopilo. Serbli su spram Turaka veoma malo izgubili. Kad se bitva soverši, donesu Serbli za znak da su Turke pobedili, 60 Turski glava na koplju nataknuti u Šabac. "

 

---

[1] Napoléon Bonaparte (1769–1821), general u francuskoj Revoluciji; prvi konzul francuske Republike, car Francuske i kralj Italije. Posle poraza kod Vaterloa 1815, prognan na ostrvo Sv. Jelena gde je proveo poslednjih šest godina svog života pod britanskim nadzorom.