TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXVI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXVI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

35.

SRPSKA ŠTAMPA IZMEĐU SVETSKIH I DOMAĆIH POSLOVA (nastavak)

Broj od 18. septembra, iako još uvek održava optimizam, pušta na volju i nekim rezervama, pa, prema požunskim novinama, između ostalog, izveštava da se:

"Dvor Turski se protiv Serbie ove godine osobito spravlja. Da se operacie podrobno predvoditi mogu, otide Veliki Vezir iz Vidina u Niš. Serbli glavnu vojsku svoju u Deligradu imaju... I na granici Bosanskoj bili su Serbli dosta neščasni. Izmeždu 11/23ga, 12/24ga i 13/25ga podkrepe silu Bosansku, po zapovesti Sultanovoj, svi Kapitani vojske Turske, na Serble živo udare i iz obkopani stanova novi kod Loznice i Lešnice isteraju ih... Serbala je u Loznici do 700 bilo, svi su ovi izsečeni, kromje 190 nji, koje su Turci povešali..."

Prvi ozbiljniji nagoveštaj mogućeg poraza nalazio se tek u članku od 20. septembra, u kome se veli:

"Poznato je Čitatelem našim da se iz pribjegši Serbalja dva bataljona Svobodnjaka po nalogu Pridvornog Vojenog Sovjeta ustrojavaju. Svaki Serbski oficir koji 150 ljudi s sobom dovede, postati će Kapitanom, koji sa 100 ljudi dojde Kapitan-Leitnantom, a koji sa 50 momaka stupi, Oberlejtnantom ..."

10. oktobra, sudeći po  Novinama serbskim, Srbije više nema, i vesti u Beč dolaze iz Turske:

"Po glasu privatni vjesti iz Zemuna pod 25-tim Sept. počinese ščastije Serbie kolebati. Turska je vojska preko Morave prešla, dobro ukrepljeni Serbski tabor kod Rače obišla i naposljedok jurišom ga osvojila. Svi su se Serbli, koji tu poginuli nisu, razsuli, u šume i planine pribjegli, ili se u K. K. zemle preko Save spasli.

Oni su 6 dani koje iz straha koje iz siromaštva sasvim gotovo očajali. I s druge je strane vojska Turska pod Rečep-agom pri mjestu Petki preko Morave prešla, i s dve strane bez ikakvog prepjatstvija do Smedereva i Beograda proderla. Sept. 22-oga zapale sami Beograđani dva predgrađa Beogradska; a sutra dan već okolo 10 časov ujutru Turci preko Grocke (mjesta izmeždu Beograda i Smedereva) u Beograd prispjedu..."

Neproporcionalno učešće srpskih poslova u sadržajima srpskih listova odražava se i kad se njihova uredništva preseljavaju ili otvaraju u Beogradu. U "Marginalijama i moralijama" (IV) citirao sam članak "Krvavi štrajk" iz 1122 broja Politike od 2. marta 1907, čije mi je prividno humanističko, a zapravo konzervativno tretiranje tarifnog štrajka radnika Goldšmitove fabrike šećera na Čukarici pokazalo da s mitovima uvek treba biti oprezan. Takozvana istorijska naprednost vrlo je nežna biljka. Ne raste svuda, u svako doba, pa i kad nikne, plodove ne daje baš svake sezone.

Naslovna strana tog broja još jednom ukazuje na našu indiferentnost prema sopstvenim poslovima. Oni su stidljivo povučeni na unutrašnje strane, a na prednjoj, osim uvodnika koji govori o čukaričkom štrajku, Srbima se u pravom smislu reči bavi samo jedna "Šala iz kasarne". ("Narednik: Šta ti, Jovane, razumeš pod unutrašnjim neprijateljem? – Jovan: Kaplar Đorđa i podnarednika Životu.") Ostali prilozi posvećeni su "Specijalnim reformama u Ugarskoj", "Srpskoj banci" (ali u Zagrebu), uspomenama gospođice Keti Dali iz harema afganistanskog Emira u Kabulu i feljtonu "Šimširov miris" od F. Kopea.

Tako mi u danima najveće radničke krize u istoriji zemlje, pored mišljenja da je štrajhbreherstvo legitimno oruđe u rešavanju industrijskih odnosa, saznajemo još nekoliko vrlo značajnih i poučnih istina o ljubomori kao glavnoj strasti koja "cepa grudi" haremskih žena i da su u Pariz i Kopeov roman stigle Cveti, da je dan, bar u romanu bio vedar (jer na Čukarici svakako nije), da je "vetrić pirkao a sunce blistalo, ali da se svako sećao poslovice: U aprilu, ne skidaj mantilu".

Iz svoje arhive listova koji su izlazili za vreme okupacije nasumice biram jedan. To je Ponedeljak broj 2, od 11. avgusta 1941, list koji je svakog prvog dana u nedelji zamenjivao Novo vreme. Pogledajte naslove ispisane redom s leva na desno:  

"Katastrofalne posledice štrajkova u S.A.D."

"Novi uspesi nemačkog vazduhoplovstva u Ukrajini."

"Bombardovana lučka postrojenja u Marsa Mtruhu."

"Bombardovanjem Moskve izazvani mnogobrojni veliki požari."

"Vilhelmštrase o podmetanju engleske štampe."

"Polazak novih danskih dobrovoljaca."

"Japan će pribeći sili ako bude potrebno."

"Drugi pokušaj atentata na iračkog predsednika vlade."

"Proširenje teritorijalnih voda S.A.D."

Pa ovde nas čak uopšte i nema, reći ćete! I prevarićete se. Ipak nas ima. I to u samom srcu naslovne strane. I šta radimo, pitaćete se, u srcu naslovne strane?

Pikamo fuzbal!

Svet je u plamenu, države se raspadaju kao kartonske makete, gradovi preživljavaju mitske sudbine Sodome i Gomore, svi se bave ubijanjem, čak su i debeli, flegmatični Danci nekud krenuli, nije moguće da mi Srbi nemamo ništa pametnije da radimo nego da se bavimo sportom?

Sudeći prema Ponedeljniku, tako je. Na sredini naslovne strane, kao neka krunska vest, okružena sa svih strana izveštajima sa frontova, stoji i izveštaj s našeg – sportskog: "BSK – Jugoslavija 2:1. Novi ligaši su Sloga, Obilić, Mitić, Čukarički."

Ispod ovog, doduše, crno uokviren, štampan je poziv: "Priložite za izbeglice."

I kada bi ta naslovna strana, sticajem okolnosti ostala jedino svedočanstvo našeg života pod okupacijom, ispalo bi da smo mi nekakav u sreći i bezbednosti naročito privilegovan narod, jer dok se svi drugi tuku – mi igramo. U redu, pomalo, izgleda, i bežimo. Ali to nam je sporedno zanimanje. Osnovno je – fuzbal !