TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXXXI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU CLXXXXI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

NA ROSANDIĆEVOJ[1] IZLOŽBI

Senzualna nežnost. Iskustva Lezbosa u drvetu. Majke koje ostaju i kad svega nestane. Jedan Hristos koji liči na mučenika našeh veka. Ticijanovi anđeli... Rosandić daje svojim oblicima sekundarno patološki pečat. Klasika je tu pokvarena iznutra . (A on objavljuje Strašni Sud – Modernoj!) Ipak, vrlo dubok utisak...

U jednom ćošku, Smrt koju niko ne vidi, drži kosu. Kosa se presijava na suncu s prozora. Ovo je nesumnjivo predsmrtna izložba. Majstora guraju učenici u kolicima. Njegove ruke odlaze u nepredviđenim pravcima...

Profesor S. sa Primenjene priča mi da je pre nekoliko meseci posetio Rosandića. Pomenut je Meštrović[2]. „Ah, taj zanesenjak“, rekao je Rosandić „on hoće da bude sculptor sculptorum! ... Taj čovek, koji je napravio tolike glave, doživeo je najposle da izgubi – sopstvenu.“

Izložba raznežava. Platon je znao zašto je iz svoje idealne države prognao umetnost...

 

[1] Toma Rosandić (1878–1958), srpski vajar, akademik. Prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu; autor skulpture „Igrali se konji vrani“ ispred Skupštine Srbije.

2 Ivan Meštrović (1883–1962), hrvatski vajar. Njegova najpoznatija dela nalaze se širom sveta i u Beogradu: Zahvalnost Francuskoj  i Neznanom junaku na Avali. Posle Drugog svetskog rata živeo je u SAD.