Odmor od istorije II deo, Istraživački centar DS, @ Vladimir Milutinović
U poslednjim rečenicama mislio sam na 5. oktobar.
Ali, između sloma komunizma i petog oktobra bio je period koji je bio takođe,
pre sve drugo, nego odmor od istorije. Pokazalo se da višepartijski sistem i
formalna pravila demokratije na tlu bivše Jugoslavije oslobađaju sile koje će
dovesti do veoma nasilnih, brutalnih ratova koji će trajno oblikovati ovaj naš
prostor.
Komunistički poredak više niko nije branio (možda,
doduše, privilegije i položaj stečen u tom poretku), ali se, na idejnom planu,
ideja o nacionalnoj državi koja se odvojila od mrskih balkanskih elemenata
(Hrvatska) ili proširila toliko da je postojećim vlastima sve dopušteno i
oprošteno (Srbija) pokazala sposobnom za izazivanje trajnih neprijateljstava i
spremnosti na nasilje sa ogromnim posledicama koje uključuju i trajna etnička
čišćenja.
Ova spremnost na nasilje i ove ideje ne samo da su
izazivale rat, nego i trajno opredelile ko će biti na vlasti u balkanskim
državama (oni koji su rat pokrenuli i dobili ga ili izgubili – ali su se makar
borili) i šta će biti osnovna potka politike u miru (ostvarivanje ciljeva rata
drugim sredstvima).
Totalna opsednutost srpstvom ili hrvatstvom – da
pomenemo samo dve trenutno dominantne ideologije našeg balkanskog prostora –
njihovom čistotom, bila je mehanička negacija perioda socijalizma u kome su
navodno svi osećaji morali biti suzbijani, a čistota nacije morala biti
narušavana ustupcima bratstvu i jedinstvu. Čini se kao da smisao ratova bio u
tome da se ovi narodi oduče od tog osećanja za zajedničko, univerzalno, ne da
bi se lakše vratili svojoj izvornoj i odvojenoj, partikularnoj prirodi, i
oslobodili se osećanja stida da budu ono što jesu.
Može se reći da je čitava ova istorija završila u
specifičnoj dekulturalizaciji celog prostora, jer, budući da kultura ima
univerzalni značaj, ona je morala biti žrtvovana da bi se dobilo željeno
vraćanje navodnim korenima naroda.
No comments:
Post a Comment