Разум и
политика, 3 део, Истраживачки центар ДС, @ М. Вучинић
Борислав Пекић jе био апсолутно свестан свих
ограничења
која доноси мешање писца у политику, али
он је
сматрао да писац једноставно не може и не сме да
остане
ван матице времена у коме живи а која често
драматично
и турбулентно обликује наш укупни
друштвени
и политички живот. Није се повлачио на
комотну
позицију политичког коментаторства и
политикантског
суфлирања већ је био спреман да се
непосредно
укључи у дневни политички живот,
потпуно
свестан колики је то изазов и оптерећење за
писца
његовог формата и књижевног опредељења.
„Сасвим је сигурно да бављење политиком штети
писцу.
Не само
због губитка времена већ због губитка контакта са
оном
парастварношћу са којом кореспондира и где је
неопходна
апсолутна и потпуна концентрација. После
бављења
политиком, дужег бављења политиком, многи
људи и
престају да буду писци. Зато сам у једном интервјуу за себе рекао да сам силом
околности почео, односно
наставио,
да се бавим политиком.“
У овим речима Борислава Пекића јасно је оцртана
његова позиција у односу на реалну политичку делатност. И јасно је да он није
имао
много
дилема и недоумица када се требало укључити у
непосредну
и тешку свакодневну политичку борбу за успостављање демократије и остварење
његових политичких
идеала.
Био је свестан да постоје историјски догађаји који
од писца
једноставно траже да део свог талента и поимања
света и
политике укључе у непосредни политички живот.
Зато је
и ангажовање Борислава Пекића у деловању Демократске странке од изузетне
важности не само за ову
странку
већ за нашу целокупну политичку историју и
демократску
традицију. Његова иступања и говори у
оквиру
Демократске странке означавали су и градили њен
политички
и идеолошки профил као модерне проевропски и либерално оријентисане странке,
али која никада
није из
свог идејног корпуса избацивала социјалне корективе и бригу за квалитет живота
наших грађана. Борислав
Пекић
сигурно није био оријентисан ка социјалдемократији али није ни пренебрегавао велики
значај и важност
социјалних
питања за политичко утемељење Демократске
странке.
Он се такође залагао за непосредни и активни
критички
дијалог у редовима странке којој је припадао,
тежећи
томе да се афирмишу принципи људске честитости,
моралне
преданости, скромности и посвећености демократским идеалима.
То су главне поуке Борислава Пекића
у
времену када се наше странке, а и сама Демократска
странка,
удаљавају све више од ових начела тежећи да своју
идеолошку
духовну празнину надоместе универзалним
важењем
и деловањем политичког прагматизма и одбране
огољене
тежње да се по сваку цену остане на власти.
„Опасно је за било коју партију да буде у
положају из кога
не може
разликовати оне који су у њој из опредељења од
оних
који су у њој из интереса. Треба увек гледати на програм странке а не идеје, у
ствари чак пре на људе него и
на
програм јер програм увек зависи од људи а не људи од
програма.
Истрајно и часно боримо се за своја начела, али
их не
обожавајмо. У несавршеном свету савршених начела
нема. О судбини
обожаватеља тоталне истине можете се
обавестити
такође код комуниста које је поразио пре недостатак сумње него сувишак вере.“
Задатак литературе пространији је од повремених
политичких
лозинки. Борислав Пекић је у свом књижевном стваралаштву доследно следио ово
мудро упозорење Станислава Винавера. Он је у својим политичким расправама и
схватањима био далеко изнад погубности и заводљивости повремених политичких
лозинки, које
данас у
великој мери и чине суштину нашег политичког
живота.
Тим више је данас и овде политичка мисао и
политичка
филозофија Борислава Пекића драгоценија и
потребнија.
Ја мислим да бити господин значи у првом
реду
бити великодушан, бити храбар, бити частан,
скроман
и толерантан, говорио је Борислав Пекић. Не
смемо
престати да верујемо да је овај далекосежни и
толико
инспиративни идеал господства,
великодушности,
храбрости, часности, скромности и
толеранције
могуће остварити и у нашем политичком и
друштвеном
животу. Поготово што је целокупно
друштвено,
литерарно и политичко деловање Борислава
Пекића
истинско сведочанство и речити доказ де је овај
идеал
збиља могуће остварити.
No comments:
Post a Comment