Разум и политика, 3 део, @ М. Вучинић

 

Разум и политика, 3 део, Истраживачки центар ДС, @ М. Вучинић

Борислав Пекић jе био апсолутно свестан свих

ограничења која доноси мешање писца у политику, али

он је сматрао да писац једноставно не може и не сме да

остане ван матице времена у коме живи а која често

драматично и турбулентно обликује наш укупни

друштвени и политички живот. Није се повлачио на

комотну позицију политичког коментаторства и

политикантског суфлирања већ је био спреман да се

непосредно укључи у дневни политички живот,

потпуно свестан колики је то изазов и оптерећење за

писца његовог формата и књижевног опредељења.

„Сасвим је сигурно да бављење политиком штети писцу.

Не само због губитка времена већ због губитка контакта са

оном парастварношћу са којом кореспондира и где је

неопходна апсолутна и потпуна концентрација. После

бављења политиком, дужег бављења политиком, многи

људи и престају да буду писци. Зато сам у једном интервјуу за себе рекао да сам силом околности почео, односно

наставио, да се бавим политиком.“

У овим речима Борислава Пекића јасно је оцртана његова позиција у односу на реалну политичку делатност. И јасно је да он није имао

много дилема и недоумица када се требало укључити у

непосредну и тешку свакодневну политичку борбу за успостављање демократије и остварење његових политичких

идеала. Био је свестан да постоје историјски догађаји који

од писца једноставно траже да део свог талента и поимања

света и политике укључе у непосредни политички живот.

Зато је и ангажовање Борислава Пекића у деловању Демократске странке од изузетне важности не само за ову

странку већ за нашу целокупну политичку историју и

демократску традицију. Његова иступања и говори у

оквиру Демократске странке означавали су и градили њен

политички и идеолошки профил као модерне проевропски и либерално оријентисане странке, али која никада

није из свог идејног корпуса избацивала социјалне корективе и бригу за квалитет живота наших грађана. Борислав

Пекић сигурно није био оријентисан ка социјалдемократији али није ни пренебрегавао велики значај и важност

социјалних питања за политичко утемељење Демократске

странке. Он се такође залагао за непосредни и активни

критички дијалог у редовима странке којој је припадао,

тежећи томе да се афирмишу принципи људске честитости,

моралне преданости, скромности и посвећености демократским идеалима.

То су главне поуке Борислава Пекића

у времену када се наше странке, а и сама Демократска

странка, удаљавају све више од ових начела тежећи да своју

идеолошку духовну празнину надоместе универзалним

важењем и деловањем политичког прагматизма и одбране

огољене тежње да се по сваку цену остане на власти.

„Опасно је за било коју партију да буде у положају из кога

не може разликовати оне који су у њој из опредељења од

оних који су у њој из интереса. Треба увек гледати на програм странке а не идеје, у ствари чак пре на људе него и

на програм јер програм увек зависи од људи а не људи од

програма. Истрајно и часно боримо се за своја начела, али

их не обожавајмо. У несавршеном свету савршених начела

нема. О судбини обожаватеља тоталне истине можете се

обавестити такође код комуниста које је поразио пре недостатак сумње него сувишак вере.“

Задатак литературе пространији је од повремених

политичких лозинки. Борислав Пекић је у свом књижевном стваралаштву доследно следио ово мудро упозорење Станислава Винавера. Он је у својим политичким расправама и схватањима био далеко изнад погубности и заводљивости повремених политичких лозинки, које

данас у великој мери и чине суштину нашег политичког

живота. Тим више је данас и овде политичка мисао и

политичка филозофија Борислава Пекића драгоценија и

потребнија. Ја мислим да бити господин значи у првом

реду бити великодушан, бити храбар, бити частан,

скроман и толерантан, говорио је Борислав Пекић. Не

смемо престати да верујемо да је овај далекосежни и

толико инспиративни идеал господства,

великодушности, храбрости, часности, скромности и

толеранције могуће остварити и у нашем политичком и

друштвеном животу. Поготово што је целокупно

друштвено, литерарно и политичко деловање Борислава

Пекића истинско сведочанство и речити доказ де је овај

идеал збиља могуће остварити.