TAMO GDE LOZE PLAČU, LXXXII

TAMO GDE LOZE PLAČU, LXXXII, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

INVENTAR 1948. – 1949.

Sredio Dnevnike, (osim “klozetskih”), od Novembra 1948. do Septembra 1949. Komponovao “Uspomene” koje neće biti napisane. (Hajking, pisma koja ga nisu dostigla.) Nisam se trudio oko naslova, za to uvek ima vremena. Stalo mi je jedino do ispravne hronologije. Osećao sam se kao magacioner prilikom inventarisanja netražene, nekurentne robe. Uprkos tome, on robu savesno popisuje …

1.                        

2.                       1. Hapšenje ili Kad god se vrata otvore počinje nov život. 2. Neregularno otvaranje u igri koja nije šahovska i Kraljičin gambit u šahovskoj. 3. Moja prva ćelija. (Patrijaršiski zaverenik i B. O. metalni Informbirovac sa brkovima Filipa Višnjića.) 4. Tehnologija prijema u “drugi svet” 5. Prvo saslušanje. 6. I prvo priznanje. 7. Priznanja, polupriznanja i ne priznanja. 8. Slučaj Marka ( ). 9. Januar i Hladnjača. 10. Stvarno visoka poseta (S. P.)

3.                        

4.                       11. Moje mišljenje o Staljinu i njegove posledice. 12. Poznanstvo s Načelnikom Uprave koje će trajati. 13. Sati, dani u Tamnjači. 14. Moja treća ćelija. 15. Sa uhapšenim šefom UDBE III Rejona izvesne razlike u mišljenju, posle tuče savez po nuždi. 16. Narodni poslanik Trajan Flora, još jedan koji ne zna zašto je ovde. 17. Muki u kariranom kaputu. 18. Zatvorski telegraf i mesna pošta u klozetu. 19. Pronalazak novina i prozor u svet koji ništa ne obećava. 20. Potpisujem zapisnike i pravim primedbe.

5.                        

6.                       21. Odbijanje potpisa. 22. Produženje istrage na još tri meseca. 23. Moja prva olovka. 24. Islednikova drvena noga. 25. Najzad smo gotovi sa mnom. 26. Dani čamotinje. 27. Izlazak. 28. Centralna milicija, Desetka. 29. Susret sa drugovima. 30. Na Adi Ciganliji u očekivanju suđenja.

7.                        

8.                       31. Ponoćni transport u neizvesnost. 32. Marica i D. G. (Samoubistvo Jugoslavije). 33. Sremska Mitrovica – noću. 34. II zgrada, I sprat, I ćelija desno. (M. V., S. J., i ja.) 35. Mene prebacuju na levu platformu. 36. Agent provokator. 37. U holu KPD primamo optužnice. 38. Gradski zatvor u Zemunu. 39. Prvi dan suđenja. 40. Ja i Tužilac iz “druge dimenzije”.

9.                        

10.                   41. Drugi dan suđenja. 42. Treći dan suđenja. 43. Đ. M. beži u – bioskop. 44. Specijalno isleđenje zbog Đ. M. 45. Presuda. 46. Susret sa roditeljima. 47. Povratak Đ. M. 48. Ponovo u Desetci. (Susret sa Grupom M.) 49. Transport na Istok. 50. Bela Crkva.

11.                    

12.                   51. Njihovi najlepši dani. 52. SS omladina. 53. Povišenje kazne na 15 godina i 5 gubitka građanskih prava. 54. Povratak u Beograd i opet Desetka C. M. 55. Oproštaj na željezničkoj stanici. 56. KPD Sremska Mitrovica. 57. Izbijanje pogleda iz očiju. 58. Protokol. 59. Izolacija.

Nasumice uzimam odlomak Dnevnika koji je pisan kao podsetnik. “4. 2. 1949. Rođendan. Hladno. Bez sećanja. Dva zaguljena pitanja P., na koja treba odgovoriti. Šimenc. Maraton. Razgovor sa ključarem. Izlet u klozet bez rezultata. Nedeljno guljenje kože. Dovodim u glavi bajku do kraja. Posle podne – praznina. Pred veče – zebnja. Uveče – strepnja. Noć – očekivanje. Posle pola noći – smirenje. Najzad spavam. A onda – kako se zoveš? Silazim na isleđenje.”

Još uvek se osećam kao magacioner koji inventariše, ali sada utvrđuje da mu sa stovarišta nestaju stvari. Ostaje samo omot. U omotu “Dva zaguljena pitanja P., na koja treba odgovoriti” nalazim u memoriji samo jedno. Drugo je iščezlo. Sa islednikom P., naime, čitavu nedelju imam muke oko nekih odgovora, s kojima nije zadovoljan. (Islednici, zapravo, nikada ni sa čim nisu potpuno zadovoljni.) Poboljšavam ih s velikom opreznošću, nadajući se kompromisu. 4. 2. 1949. imam inspiraciju. Nalazim odgovore, s kojima će i njegova radoznalost biti sita i moje tajne na broju. Danas, uprkos Dnevniku, sećam se samo jednog. Ako želim da rekonstruišem “Podsetnike”, da ih u stvarni Dnevnik pretvorim, ili da ih razvijem u “Uspomene iz mog Mrtvog doma”, moraću požuriti. Može se desiti da posle izvesnog broja godina zateknem magacin – prazan ...