TAMO GDE LOZE PLAČU, LXXXIX

 

TAMO GDE LOZE PLAČU, LXXXIX, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

POLITIKA, ZLOČIN, INTELIGENCIJA

Pre suđenja u Nirnbergu, vođi Trećeg Rajha i Nacionalsocijalističke stranke bivaju od strane dr G. M. Gilberta podvrgnuti Testu inteligencije, (nemačkoj verziji američkog Wechler-Bellevue Adult Intelligence Testa).

Test se sastoji od 1. Ispitivanja memorije na serijama brojeva progresivne dužine. 2. Aritmetike rastuće težine. 3. Pitanja zdravog razuma. 4. Konceptualnih formacija na osnovu pojmovnih sličnosti. 5. Probe u supstituciji kodova. 6. Komponovanje poznatih predmeta. 7. Menjanja dizajna obojenim kockama.

Ispitanici su Schacht[1], Seyss-Inquart[2], Göring, Dönitz[3], von Papen[4], Raeder[5], Frank[6], Fritzsche[7], von Schirach[8], von Ribbentrop[9], Keitel[10], Speer[11], Jodl[12], Rosenberg[13], von Neurath[14], Funk[15], Frick[16], Hess[17], Sauckel[18], Kaltenbrunner[19] i Streicher[20].

Za ovaj Test, QI (Kvocijent inteligencije) od 90 do 110 poena smatra se oznakom “prosečne inteligencije”. Prosečno inteligentnim se pokazao samo Streicher (QI 106). Svi su ostali bili natprosečno inteligentni, sa Schachtom (QI 143), Seyss-Inquartom (QI 141), Göringom (QI 138), i Dönitzom (QI 138) na vrhu, odnosno, prilično daleko od ikakve prosečne pameti.

Toliko o teoriji da su visoka inteligencija i kriminalna narav inkompatibilni, i da je glupost glavni rasadnik zločina u svetu.

Ako je to tačno u sirotinjskom, obespravljenom delu industrijskog grada, u istoriji svakako nije. Njene najveće nesreće zahvaljujemo najinteligentnijima među nama. Prosečnost i glupost su tek – alatke.

 

---

[1] Dr Hjalmar Schacht (1877 – 1970) čuveni bankar i ekonomista. Pre rata predsednik Reichsbanke i ministar ekonomije. Priznao je da je povredio Versaljski dogovor. Oslobođen je optužbi.  (Prim. prir.)

[2] Arthur Seyss-Inquart (1892 – 1946), učestvovao u prisajedinjenu Austrije Nemačkoj i kratko njen predsednik. Prvo u Poljskoj a kasnije visoki funkcioner u Holandiji. Osuđen na smrt. (Prim. prir.)

[3] Karl Dönitz (1891 – 1980), lider vojne mornarice od 1943, inicijator kampanje U-podmornica. Postao je predsednik Nemačke posle Hitlerove smrti. Osuđen je na 10 godina robije. (Prim. prir.)

[4] Franz von Papen (1879 – 1969), predsednik Nemačke 1932. i podpredsednik pod Hitlerom do 1934. Ambasador u Austriji i Turskoj. Iako je bio u Nirnbergu oslobođen, kasnije je osuđen od nemačkog denacifikatorskog suda na 8 godina robije. Oslobođen je posle dve godine. (Prim. prir.)

[5] Erich Raeder (1876 - 1960), komandant ratne mornarice od 1928 do penzije 1943. Osuđen je na doživotnu robiju. Oslobođen je iz zdravstvenih razloga 1955. (Prim. prir.)

[6] Hans Frank (1900 – 1946), zadužen za pravosuđe od 1933-1945. Upravljao je okupacionim snagama u Poljskoj od 1939-1945. Osuđen na smrt. (Prim. prir.)

[7] Hans Fritzsche (1900 – 1953), popularni radio komentator, upravnik novog odeljenja Ministarstva nacističke propagande. Suđeno mu je umesto Goebbelsa. Oslobođen je optužbe. (Prim. prir.)

[8] Baldur von Schirach (1907 – 1974), vođa Hitlerove omladine od 1933 do 1940. Upravljao je Bečom od 1940 do 1943. Osuđen je na 20 godina robije. (Prim. prir.)

[9] Joachim von Ribbentrop (1893 – 1946), ambasador u Ujedinjenom kraljevstvu od 1936-1938. Nacistički ministar spoljnih poslova od 1938.1945. Osuđen na smrt. (Prim. prir.)

[10] Wilhelm Keitel (1882 – 1946), bio je na čelu vrhovne komande Vermachta od 1938-1945. Osuđen je na smrt. (Prim. prir.)

[11] Albert Speer (1905 – 1981), Hitlerov omiljeni arhitekta i prisni prijatelj, ministar zadužen za snabdevanje oružjem od 1942. do kraja rata. Bio je odgovoran za ljude na prinudnom radu prikupljenih iz okupacionih zona radi proizvodnje oružja. Osuđen je bio na 20 godina robije. (Prim. prir.)

[12] Alfred Jodl (1890 – 1946), general Vermachta Keitelov podređeni i vođa operacionog odeljenja OKW od 1938-1945. Osuđen je na smrt. (Prim. prir.)

[13] Alfred Rosenberg (1893 – 1946), teoretičar rasističke ideologije. Kasnije ministar okupacionih teritorija na istoku 1941-1945. Osuđen na smrt. (Prim. prir.)

[14] Baron Konstantin von Neurath (1873- 1956), ministar spoljnih poslova od 1932. koga je nasledio Ribbentrop. Kasnije protektor Češke i Moravije 1939-1943. Zbog svađe sa Hitlerom dao je ostavku. Osuđen je na 15 godina robije ali usled slabog zdravlja pušten na slobodu 1954. (Prim. prir.)

[15] Walther Funk (1890 - 1960), Hitlerov ministar finansija koji je nasledio Schachta kao guverner Narodne banke Nemačke Osuđen na doživotnu robiju, ali je pušten 1957 zbog slabog zdravstvenog stanja. (Prim. prir.)

[16] Wilhelm Frick (1877 – 1946), Hitlerov ministar unutrašnjih poslova 1933-1943. Protektor Češke i Moravije 1943-1945. Autor Nirnberškog rasnog zakona. Osuđen na smrt. (Prim. prir.)

[17] Rudolf Hess (1894 – 1987), Hitlerov neposredni pomoćnik dok nije odleteo u Škodsku 1941. u pokušaju da zaključi mir sa Velikom Britanijom. Osuđen na doživotnu robiju, a umro je 1987. prilikom izdržavanja kazne. (Prim. prir.)

[18] Fritz Sauckel (1894 – 1946), glavni komandant za Turingiju od 1927 do 1945. Glavnokomadujući za nacistički program robovskog rada 1942-1945. Osuđen na smrt. (Prim. prir.)

[19] Ernst Kaltenbrunner (1903 – 1946), najviši preživeli SS vođa. Od 1943-1945. šef tajne i kriminalne policije, takođe i nekoliko koncentracionih logora smrti. Osuđen na smrt.

[20] Julius Streicher (1885 – 1946), glavnokomandujući za Frankoniju 1922-1940. Izdavač nedeljnih novina  Der Stürmer. Osušen na smrt. (Prim. prir.)