TAMO GDE LOZE PLAČU, LXXXV,

 

 

TAMO GDE LOZE PLAČU, LXXXV, Službeni glasnik, Copyright © B. Pekić

ŽENE KAKVIH VIŠE NEMA

Avala. Autobus miriše na benzin, znoj, jeftine parfeme. Iskrcavamo se u prirodu. Volim je. Volim njenu samotnu uzvišenost. Ali ova nije uzvišena. Samo je relativno visoko postavljena. A samotno je kao na željezničkoj stanici subotom uveče …

Grad se leđima naslonio na svoju prošlost. To je položaj u kome se ona najlakše podnosi (i previše). Treba je od Primera pretvoriti u Atrakciju, i ona postaje bezopasna. Treba je fotografisati, ukoričena ležaće u albumu, između uspomena sa mora i izleta u inostranstvo (za onog ko ima pasoš) …

Guramo uzbrdo. Sinovi dolaze da se uvere u beskorisnost žrtava svojih očeva. Ali, očevidno, žrtva je beskorisna samo zato što su se beskorisnim pokazali sinovi za koje je podneta. S boljim sinovima možda bi se bolje i isplatila …

Sinovi vuku sa sobom majke njihove dece. Ta deca nisu “nervozan i bled” Mussetov[1] naraštaj. To su kršni košarkaši i veslači osmeraca, učesnici prvomajskih sletova. Jesu li oni jači od sinova Carstva i sinova Revolucije, koji su, tražeći očajnički, našli Duh Stoleća, kako na vreći od vapna, punoj mrtvačkih kostiju, cvokoće od zime? (Naš Duh Stoleća sedi kraj radijatora, sluša radio i rešava ukrštene reči.)

Kasnije ležimo na beloj balustradi koja opkoljava nacionalni Mit. U gustim mlazevima teče svetlost preko prsatih seljanki od kamena, povodom kojih je jedan ruski major pitao: “Ima li kod vas još ovakvih žena?” Masivna Nemica dovodi svog spaniela da mu pokaže srpski militaristički zanos satrapski shvaćen. Pas nije impresioniran. On nije Riket, pas gospodina Beržerea[2], koji nalazi zadovoljstvo u analogijama. A u njemu, uz to, teče krv štenare vojvode od Albe di Medonija Sidonije[3]. Nemica je potištena. Pacifizam je ovladao i među životinjama.

Nepoznati čovek prolazi sa malim vencem od poljskog cveća. T. kaže: “Ja sam svoj zaboravio u autobusu.” Avaj, ko će nas opomenuti da nas ono što mislimo o svojoj prošlosti, čeka u budućnosti? Ako je tako, naši su izgledi jadni …

---

[1] Alfred de Musset (1810 – 1857) bio je francuski dramski pisac, pesnik i romansijer. Poznato je njegovo autobiografsko delo kod nas prevedeno kao Ispovest jednog deteta ovog veka. (Prim. prir.)

[2] Ličnost iz romana Anatolea Francea Savremena istorija. (Prim. prir.)

[3] Fernando Álvarez de Toledo, grof od Albae (1508-1582) španski general koji je učestvovao u mnogim značajnim bitkama in a taj način je uživao veliko poštovanje kralja. (Prim.- prir.)