TAMO GDE LOZE PLAČU, MVIII

 

TAMO GDE LOZE PLAČU, MVIII, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić   

U BIBLIOTECI, NA VODAMA JORDANSKIM

U biblioteci sam. Treba da mađem komenitare Grimmovih bajiki, koje mi je, kad sam mu govorio o Davidu, preporučio M. F. Bibliotekarka je imala husarske brkove i mnogo nakupljenih netrpeljivosti. Pitala me je šta će mi knjiga za decu. One me lažu više nego što je neophodno, rekao sam ...

Komemtara nema. Moram se pomiriti drugom knjigom. (Preko puta, potuljen čovek čita Politiku iz 1938. Naginje se, osvrće, još više se naginje, ponovo se osvrće, stavlja ruku preko usta, naginje se do kraja i poverljivo saopštava: »Današnje novine lažu. Zato se o događajima obaveštavam samo iz starih«. Iza mene, za pultom sramežljivo se traži Dekameron. Na čitanju je. Uvek je na čitanju. Bibliotekarka sa brkovima ne razume šta svet u njoj nalazi. U zamenu preporučuje zanimljivu knjižicu o Društvenom planu.)

David je u Saulovom okolu u pustinji Zif. Saul spava. Iznad glave obešeno mu je koplje, čaša iz koje je pio bačena na jagnjeću kožu. David ulazi u šator, uzima koplje i upire ga u carevo srce. (Ljubitelj Dekamerona je neodlučan. Ne vidi da Društveni plan baš odgovara njegovom raspoloženju u ovom času. Možda jednom kasnije. U meduvremenu, ima li bibliotekarka sa brkovima Klošmerl? I on je na čitanju. I taj je uvek na čitanju. Bibliotekarka s brkovima ne zna šta je tim čitaocima. Ta, knjiga se, druže, bavi uglavnom klozetima.

Srećom, Društveni plan je tu. Ne kaže, ali se čini da je uvek tu. Potuljeni čovek primećuje tužno: »Gotovo je sa Republikom, moj gospodine.« »Ne bih rekao.« Kažem oprezno. Ne znam s kim imam posla. »Franco je uzeo Barselonu. General Jagve će napraviti klanicu.«) Moj David, budući vladar Izrailja, ne pravi klanicu. Ne spušta koplje u Saulovo srce. Šta se događa sa pobednikom Goliata iz Gata? (»Znate«, kaže moj sused za stolom, »ja navijam za Republiku. A vi?« »I ja.« Mogao sam to da kažem. Nisam lagao. Stvarno sam nekada navijao za Republiku. Iza mene je bibliotekarka pokušala da za maleroznog čitača nađe Balzakove Golicave priče, ali su i one bile na čitanju.

Zar ipak ne bi uzeo Društveni plan?) I to ne beše prvi put. U Engadskoj pustinji uđe Saul u pećinu i skide se da se olakša. Izrailjci, čučeći u tmini, gledahu svog cara kako ide napolje. Tada se David prišunja i mačem mu odseče parče grimiznog plašta. (Progresist nečujno odlazi po nov komplet, odlazi i erotoman s Društvenim planom u džepu.)Pa ipak David je, preispoljna hulja, pravo je na Saulovoj strani. Ali u Davidovom semenu, genetički u Davidovoj lozi je Mesija, u njemu je poreklo spasenja sveta. Saul je tek epizoda Davidove istorije. Zar tu negde nije pukotina kroz koju se može prodreti iza privida mita? (Progresist okreće listove. »Šta mislite«, pita, »hoće li Engleska ući u rat zbog Poljske?«.

Ne odgovaram odmah. Šokiran sam ovom demonstracijom janusovske temporalnosti, uzbuđen sposobnostima dve vremenski udaljene stvarnosti da žive jedna pored druge i korespondiraju. Potresen mogućnošću da odgovorim kako ne znam, ne znam hoće li Engleska ući u rat zbog Poljske, pa i da, ostavši razuman, napustim vlastitu stvarnost, pređem u stvarnost mog prijatelja iz 1938. i iskreno posumnjam da će Englezi ići tako daleko. Problem vremena u »Symphoniji eroici« bio je rešen.)...