TAMO GDE LOZE PLAČU, MXXXX, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
NEK MRTVI SAHRANE SVOJE ŽIVE
Đ. L. zna da intenzivno
prikupljam snimke svih memoriala, građu u vezi sa memorijalnom arhitekturom i skulpturom.
Šalje mi iz Auschwitza
razglednicu sa snimkom monumenta, otkrivenog 16 aprila 1967.: »Ovako otprilike
izgleda spomenik za 4.000.000, koji je danas otkriven. Bilo je prisutno 200.000
ljudi, držani su govori, pucali topovi. Mrtvima je svejedno. Posle svega, venci
su u gužvi izgaženi, ljudi otišli na piknik, a mi, strane delegacije, na
banket. Ecce Homo ...«
Kaže se »Neka mrtvi sahrane svoje mrtve.«
Dobro je dok oni na to pristaju. Dok se mire sa tim da sahranjuju — samo mrtve.
Ali šta će biti kad, s punirn pravom, krenu jednom da sahranjuju i nas — svoje žive? Nas koji smo
ih ubili, ili ništa nismo učinili da ne budu ubijeni? Čak i one koji su sve
učinili da mrtvi ne budu ubijeni? Jer i oni su njihovi živi...
Izrael, Obećana
zemlja, područje je na kome se ispituje i naša memorija i naša savest. To je
mesto gde će mrtvi doći po svoje žive. Tamo je Armagedon ...
No comments:
Post a Comment