TAMO GDE LOZE PLAČU, MXXXXVI, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
AUTOBIOGRAFIJE U LJUŠTURI BIOGRAFIJA
Kako autobiografiju
pretvoriti u biografiju, a ne lišiti se ispovednog tona (Prvog lica jednine),
koji obezbeđuje (ili fingira?) iskrenost? Romani se mogu podeliti i prema
stepenu u kome je ovaj preobražaj izvršen, prema neprovidnosti biografske
ljušture u kojoj se ispovedamo...
Možda umetnost, na kraju
krajeva, nije ništa drugo do — psihoterapija ...
I Trećim licem kad se
služi neophodno je da pisac zadrži onu istu odgovornost za osećanja i mišljenja
svojih junaka, koju ima za svoja sopstvena. (Ovde se, na pitanju umetničkog poštenja,
slamaju romani s tezom.)
Umetničko poštenje,
nažalost, nije lako definisati. Ponekad ono nije iskrenost doživljaja, već doživljaj iskrenosti, laž koje nismo i svesni ...
Iskrenost doživljaja još ništa ne garantuje. Ona samo obezbeđuje da će se
istina saopštiti onako kako se videla (što uopšte ne znači da je ona i
objektivno istinita). Od ovakve autentičnosti do umetničke dalek je i »hrapav«
put. Put traganja za formom. Onim kako, bez koga ni jedno šta ništa ne znači...
No comments:
Post a Comment