TAMO GDE LOZE PLAČU, MXXXXVI

 

TAMO GDE LOZE PLAČU, MXXXXVI, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

AUTOBIOGRAFIJE U LJUŠTURI BIOGRAFIJA

Kako autobiografiju pretvoriti u biografiju, a ne lišiti se ispovednog tona (Prvog lica jednine), koji obezbeđuje (ili fingira?) iskrenost? Romani se mogu podeliti i prema stepenu u kome je ovaj preobražaj izvršen, prema neprovidnosti biografske ljušture u kojoj se ispovedamo...

Možda umetnost, na kraju krajeva, nije ništa drugo do — psihoterapija ...

I Trećim licem kad se služi neophodno je da pisac zadrži onu istu odgovornost za osećanja i mišljenja svojih junaka, koju ima za svoja sopstvena. (Ovde se, na pitanju umetničkog poštenja, slamaju romani s tezom.)

Umetničko poštenje, nažalost, nije lako definisati. Ponekad ono nije iskrenost doživljaja, već doživljaj iskrenosti, laž koje nismo i svesni ... Iskrenost doživljaja još ništa ne garantuje. Ona samo obezbeđuje da će se istina saopštiti onako kako se videla (što uopšte ne znači da je ona i objektivno istinita). Od ovakve autentičnosti do umetničke dalek je i »hrapav« put. Put traganja za formom. Onim kako, bez koga ni jedno šta ništa ne znači...