TAMO GDE LOZE PLAČU MLXVI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU MLXVI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

„Crveni i beli“ (nastavak IV)

V. Dijana Njegovan-Turjaški. Oko 30 godina. Glumica. Ćerka Jakova Urlika Turjaškog. Supruga Leonidova i majka njegovog deteta. U krizi koja prividno i počinje zbog deteta, a stvarno usled nesaglasnosti temperamenata, ona ulazi u odnos sa Filpom koji je u nju odavno zaljubljen. Komplikovanost dvostrukih odnosa ispunjava njen život krizama i potresima, sve dok ne uvidi da pripada Leoidu. No sada je kasno. Ovaj je u međuvremenu streljan. To, naravno, onemogućuje i eventualini povratak Filipu. Dijana ostaje sama, shvatajući da je to, u stvari, oduvek bila. Okrenuće se na sasvim drugu stranu i napustiće sferu Njegovana za uvek.

Osim ovih glavnih iičnosti, provlače se kroz “Crvene i Bele” sudbine ostalih grana porodice, obrazujući svaka svoju epizodnu priču.

Pošto je uzaludno pokušavao da se opre naturenoj fuziji sa IG Farbenindustrijom iz Rajha — putem koje je nemačka privreda nastojala da podvlasti jugoslovensku — Stefan Njegovan, krunski naslednik Simeona Gazde i Firme “Simeon Njegovan & Sin A.D.”, popušta najzad pritisku i intrigama vlastitog sina Stefana Juniora i stupa u proizvodnu uniju sa IG Farbenindustrijom.

Pod okolnostima okupacije svaki je otpor nemoguć i Stefan, premda Nemce ne podnosi, u interesu Firme s njima sarađuje. Propada i njegov intenzivan otpor protiv programa koji njegove fabrike pretvara u sudeonika nemačke raketne industrije, čiji je zagovornik sin Stefan Junior. Kad dođe do krize, do saboterske akcije drugog sina Filipa, on preduzima čin nezamisliv za jednog Njegovana, okreće se protiv Poseda i u najkritičnijem času od onemogućenog Filipa preuzima — uništenje fabrike. Pri tom ga Posed osvetnički ubija.

Njegov sin, Stefan Junior, emigrira, najpre u Španiju, a potom u Argentinu, ali tamo propada. Njegov sin Simeon (koga su zvali Dimitrije), počeće u Buenos Airesu trgovanje iz početka, kao putujući, ulični torbar, onako kako su ga, u vizantijskootomanska vremena, krenuli prvi istorijski Njagoi. Govoriće španski i živeće španski, započinjući nov porodični ciklus, pod drugim nebom i u znaku drugih običaja.

 (U Zlatnom Runu, u opisu pada Konstantinopolisa pred Mehmedom Osvajačem, biće jedna fantasmagorična scena gde će se halucinativno spojiti dva istorijska vremena, Carigrad 1453. i Buenos Aires 1969, prvi i poslednji datum Njegovanske istorije: Galata, španska, latinska četvrt Carigrada iz 1453. godine, preobratiće se tokom opsade Turaka u ulice Buenos Airesa iz 1969. Time će se istorijski krug zatvoriti i sve što van njega bude opisano pripadaće — mitu.)

Polujevrejska grana porodice na čelu sa Timonom emigrira u S.A.D. još pre aprilskog irata (ili tokom njega). Kao što će se videti u Graditeljima, ova će grana nešto duže zadržati iseljenički karakter, nego latino-američka, ali će se najzad i ona naći na putu potpunog gubitka svih duhovnih i etničkih spona sa svojom balkanskom postojbinom.