TAMO GDE LOZE PLAČU MLXVII deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU MLXVII deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

„Crveni i beli“ (nastavak V)

Treća grana Njegovaina (Arsenije, Đorđije i Emilijan), sasviim će se ugasiti. Đeneral Đorđije će oktobra 1944. poginuti od bombe na pragu svoje kuće. Kućevlasnika Arsenija ubiće srčani udar juna 1968. Treći će brat episkop Emilijan postati bolcsnik od raka pre nego što postane mitropolit i tako ostvari svoju ambiciju da sc kandiduje za patrijarha.

Otac Fedora, Georgije Njegovan, završiće u ruševinama posle savezničkog bombardovanja, 1944. Otkriće se da nije poginuo od bombe, da je ubijen i kastriran.

Leonidov otac, poslanik advokat Antonije Njegovan, će se angažovati u puču od 27. marta, a zatim u Pokretu DM. Biće interniran i u Dahau umreti.

Teodor Njegovan, njegov brat od strica, i politički protivnik, ministar je u vladi koja potpisuje Trojni pakt. U vreme okupacije postaje ministar u Nedićevoj i aktivni ideolog Nove Evrope. (Kroz njega se, u reminescencijama, daje rad Vlade u vreme priprema za Trojni pakt i njegovog potpisivanja, a zatim rad Vlade pod okupacijom, kao što se kroz Antonijeve reminescencije pruža izvesna sliika, subjektivna dakako, 27. marta.) Teodorov san da postane diktator ne ostvaruje se. Emigrira pred Rusima. Biva ekstradiran od Britanskih vojnih vlasti. Suđen u procesu (sa D. Mihajlovićem ?), osuđen na smrt i streljan.

Njegov rođak i saradnik Maksimilijan, vlasnik i direktor jednog velikog lista, umire na robiji, u Sremskoj Mitrovici.

U poslednjoj grani Njegovana, dva brata, Jakov i Danilo, imaju različite sudbine. Isidorov otac, Jakov, streljan je posle oslobođenja pod optužbom da je projektovao Dom germanske kulture. Predratni ambasador Daniilo, ratno vreme provodi u diplomatskim misijama u Londonu, Vašingtonu i Moskvi. Njegova pisma, s kojima on u romanu učestvuje, daju izvesmi sliku rada Vlade u izbeglištvu i života naše političke emigracije. Danilo, međutim, nije samo diplomata od karijere. On je i jedan od najpoznatijih pisaca ovog jezika (simbioza Dučića, Crnjanskog i Andrića?). Kao što se iz njegovih londonskih, vašingtonskih i moskovskih pisama vidi, njegov se stav prema novoj situaciji postepeno menja: od potpunog odbijanja, preko prilagođavanja, do prihvatanja tog stanja, ne samo kao neizbežnog već i kao opravdanog. On nalazi modus vivendi sa režimom, vraća se iz emigracije, postaje član Akademije nauka i doajen srpske književnosti.

Rat i revolucija uklanjaju u “Crvenima i Belima” s tla Balkana i iz njegove istorije gotovo celu porodicu Njegovan. Ostatak iščezava tokom Graditelja.

Kompozicija — kontrapunktalna. Četiri dela romana odgovaraju godinama rata, od 1941. do 1944. Svaki deo ima 12 poglavlja koji odgovaraju mesecima. Ispred svakog je izbor izvoda iz Maksimilijanovog lista iz svih oblasti života, iz kojih se vidi, kao s fotografskog negativa, obris stvarnog života u kome se kreću imaginirani Njegovani i njihove sudbine. Svako poglavlje uključuje paralelno praćenje četiri glavna junaka, s epizodnim intermecima posvećenim ostalim Njegovanima. Akcenat se, međutim, od dela do dela pomera. U I delu („Predskazanje ili 1941“), on je na Fedoru; u II delu („Pomračenje ili 1942“), on je na Martinu; u III delu („Iskupljenje ili 1943“), na Filipu je; a u IV delu („Oslobođenje ili 1944“) je na Leonidu. Međutim, budući da roman uključuje Leonidove Dnevnike, kojima se svako poglavlje završava, daikle 42 veća izvoda iz Dnevniika, po prostoru i značaju njegove teme, moglo bi se kazati da je on, Leonid Njegovan, centralna figura “Crvenih i Belih”.