KORESPONDENCIJA KAO ŽIVOT I deo, Copyright © Borislav Pekić
Prepiska sa Dobricom Ćosićem[1]
London, 23.1.1984
Dragi Dobrice,
pišea Vam iz dva razloga. Najpre da
Vas, u slučaju potrebe izvestim o svojoj novoj adresi, koja će biti aktuelna od
9.2.84.
Ona glasi: Borislav V. Pekić, 52
Lennox Gardens Belgravia London, SW1 England
/Telefon, nažalost, još ne znam.
Javiću Vam ga nak nadno./
Drugo je da Vas upoznam sa jednim
predavanjem koje je, najzad, posle toliko godina, Mrs. Celia Hawkesworth,
uspela od mene da iskamči. Odršaću ga 14. marta na School of
Slavonic and East European Studies Londonskog Univerziteta. Tema je Istorijski roman i istorijska realnost /u smislu odnosa između umetničke
i
istorijske realnosti, odnosno mere do koje istorijski roman treba da
služi istorijskom faktu, a do koje duhu istorije,
jer da nama danas ne sme da služi - kako je neumesno zahtevano na jednom skupu marksista
posvećenom Vremenu smrti - to mi
je jasno/.
Predavanje bi trebalo da traje jedan
sat, nakon čega ču imati zadovoljstvo da odgovaram na, po svoj prilici,
nedotupava pitanja, od kojlh neka neće biti - samo to. Komponovao sam
predavanje tako da se manji njegov deo odnosi na teorijska pitanja, a veći na romanesknu praksu. Za ilustraciju /pozitivnu/ svojih teza o našoj prvenstvenoj obavezi prema
dobu koga opisujemo, a ne prema današnjem mišljenju o njemu, o se nadvremenost
najbolje postiže najdubljim ulaženjem u izabrano vreme, i o magijskoj a ne
istoriografskoj prirodi tog poduhvata, izabrao sam nekoliko velikih romana naše
i strane književnosti:
Od strane Thomasa Manna /Josif i njegova braća/ i M. Yourcenar[2] /Hadrijanovi
memoari/
Od naše Vaše Vreme smrti a možda i Seobe Crnjanskog. /Toliko se
moram uzvisiti nad predrasudama i animozitetima koje prema njemu gajim./
Moram, nažalost, govoriti i o sebi -
izričito mi je zapoveđeno, premda bih to najradije izbegao - pa ću uzeti Zlatno runo i još nenapisanu Srebrnu ruku.
Od negativnih ilustracija za svoje
teze uzeću, tako bar mislim, za sada jedino nervirajućeg i odvratnog Vojvodu Velizara R. Gravesa, upravo zato
što predavanje držim Englezima. (Ne smeju misliti da su baš u svemu najbolji,
čemu su 'zelo sklonivi'.) Žao mi je što je u pitanju baš Graves , pisac koga
volim, ali je i on, za svoje školske zadaće mogao izabrati i nešto beznačajnije
nego što je Vizantija.
Kad predavanje budem napisao, poslaću
Vam ga.
U međuvremenu, ako na tu temu imate
nešto zanimljivo što bih u Vaše
ime mogao reći - pored onoga što ću sam smisliti - sa zadovoljstvom ću to
učiniti.
Koristim priliku da Vam čestitam na
uspehu Kolubarske bitke koja će
svakako da se daje dugi niz sezona. Verujem da je dramatizacija sjajna, imam
neogranićeno poverenje u Mihiza, potvrđeno i vlastitim iskustvima.
Nalazim takođe, da je broj Knjižvnosti sa esejima o Vama, sam po sebi, ćak i van sadržaja samih priloga, od
izvanrednog značaja kao prvi masovan proboj bojkota što je nad Vama i Vašom
literaturom kod nas proglašen i sa velikom upornošću sprovođen već godinama.
Prevario sam se, međutim, kad sam se ponadao da to nije bila Krnjevićeva inicijativa nego znak nekog dubljeg
otapanja. Održavanje zabrane knjige Stvarno
i Nemoguće me razuverava.
Vama i Vašima želim sve najbolje u
godini, čiji broj tako malo obećava
Vaš
[3]Borislav
[1] Dobrica Ćosić
(1921) književnik, romansijer i esejista, redovni član SANU. Učestvovao u NOB.
Obavljao je više partijskih i političkih funkcija u Srbiji. Bio je predsednik
SRJ. Dela: Daleko je sunce, Koreni,
Deobe, Bajka, Vreme smrti, Vreme vlasti, i dr. Nosilac je Ordena za
hrabrost kao i mnogih drugih državnih i književnih odlikovanja i nagrada.
[2] Marguerite Yourcenar (1903 – 1987)je bila francuski književnik.
Prva žena izabrana u Francusku akademiju 1980. Pisala je romane, eseje i pesme,
kao i tri toma memoara. Glavna dela osim pomenutog: Aleksis, Delo u crnom, Mišima ili vizija praznine, i dr.
[3] Samo je potpis rukom, latinicom, ostali deo
pisma je kucan na mašini.
No comments:
Post a Comment